Трагови
22.10.1749.
Већ након четири дана пошто су подигнута, ВАРОШКА ВЕШАЛА су и испробана: на њима је извршена прва егзекуција над двојицом злочинаца, тако што је првоме одрубљена глава и бачена на ломачу, док је други обешен. А онда ће вешала све чешће оправдавати своју сврху и читав низ тешких преступника, по схватањима онога времена, овде је скончала, те је крвник Јожеф Вагнер заиста имао доста посла за годишњу плату од 80 форинти и с правом је, рекли бисмо, тражио повишицу. Касније ће бити подигнута и вешала на Стапарском путу, а број крвника је увећан. Занимљиво је да је пропис налагао да када се смртна казна врши над православцем исти претходно мора бити преведен у католичку веру.
23.10.1883.
У градићу Шарвар на северозападу Мађарске рођен је КАРЛО ЦВИРШИЦ, који ће у Сомбор доћи 1903, само на кратко, да монтира градску електричну централу, а у њему ће остатак свога века провести и значајан траг оставити подухватима попут градње биоскопа Арена, познатијег као Звезда и тиме што је наговорио Швајцарца Дулија да изгради млекару, данашњи "Сомболед". Истовремено, својим "Електричарским предузећем" снабдевао је струјом из своје апатинске централе "Муњара" Апатин, Стапар, Дорослово, Бачки Брестовац, Вепровац и Филипово, а електрифицирао је Бајмок, Стари и Нови Сивац, Гаково, Бачко Градиште, Нови Бечеј, Пачир, Стару Моравицу, Хоргош, Чантавир, Станишић и подводним електро-каблом преко Дунава спојио Илок и Бачку Паланку. Умро је и сахрањен у Сомбору 1959. године.
24.10.1649.
У Сомбору београдски бискуп Мартин Ибрашимовић кризма 117 католичких верника из 30 буњевачких домаћинстава. Он ће том приликом ове и сличне верске дужности обавити и у околним селима, а затим се истим послом запутио чак до Кечкемета.
24.10.1774.
О трошку Паула Крушпер де Варба, управитеља царских добара, на тргу испред Градске куће, постављен је камени споменик Пресветом Тројству у знак захвалности за престанак једне од многобројних епидемија куге, које су у то време владале на овим просторима. Том приликом одржане су проповеди на немачком, мађарском и илирском језику, а дароватељ је предао Магистрату и 100 форинти за одржавање споменика. Нажалост, 1947. нова идеологија и нова схватања су до темеља разорила ову препознатљиву одредницу Сомбора и од тада трају безуспешна настојања Сомбораца да естетски и функционално осмисле овај најплеменитији градски простор.
26.10.1783.
У Даљу је рођен ДИМИТРИЈЕ ИСАЈЛОВИЋ, који је, завршивши студије филозофије у Пешти краће време био наставник гиманзије у Ср. Карловцима. Од 1813, када је Учитељска школа сомборска боравила у Сент Андреји, пуних 17 година, дакле и по њезину повратку у Сомбор 1816, предавао јепедагодију, методику и историју Угарске. Потом одлази у Србију за приватног учитеља синова кнеза Милоша и управника Књажевско-сербске штампарије, те уредника Новина сербских, па начелника Министарства просвете, затим главног секретара Државног савета Кнежевине Србије и врховног испектора свих њезиних школа. Зналац више језика, први је лексикограф у нас, у области из које је оставио више научних радова, а уз то је међу оснивачима и први потпредседник Друштва српске словесности. Умро је у Београду 29. маја 1853. године.
27.10.1763.
Одржана је седница Магистрата сомборског на којој је одлучено да се за потребе установљења противпожарне службе набаве кола и два храстова бурета за воду. Тиме се град одазвао интимату-упутству Мађарског намесничког већа о обавези набавке опреме за гашење пожара и њезиног ускладиштења и држања у исправном стању, која би се временом умножавала и осавремењивала. Препорука да се формира и фонд за санацију штете погорелаца није прошла јер су град и грађани му још увек били под тешким теретом исплате зајма за стицање статуса слободног и краљевског града.
