Трагови
01.05.1778.
У Сомбору је отпочела са радом НОРМА, тромесечни течај у оквиру четвороразредне школе, за припремање учитеља, који су након два завршена таква течаја полагали учитељски испит. Норму, прво учитељиште за српски, а касније и остали словенски живаљ на југоистоку Европе, основао је Сомборац Аврам Мразовић, годину дана раније постављени надзорник свих српских школа у торонталској, барањској и бачкој, а касније и банатској жупанији, одредивши за седиште Сомбор.
02.05.1802.
Предат је на употребу ФРАНЦ ЈОЗЕФОВ КАНАЛ, касније познатији као Велики бачки канал. Њиме су, по идеји и пројектима Јожефа Киша и брата му Габора, повезани Дунав и Тиса од Бачког Моноштора до Бачког Градишта. Браћа су почела и прокопавање, али прекорачивши буџет, били су смењени, градња је поверена другима, а они нису чак ни позвани на отварање ове велике саобраћајнице и до тада најскупљег привредног објекта Аустријске царевине.
03.05.1781.
Даниел Хершинг, печујски каноник и управник краљевских школа, поставља камен темељац за градњу ЛАТИНСКЕ ШКОЛЕ у Сомбору, на чијим темељима ће непун век касније бити подигнута зграда данашње Гимназије. На великој свечаности, на “илирском” језику одржани су пригодни говори, а у Цркве св. Тројства је служена свечана миса, док је Магистрат приредио за угледнике свечани ручак уз прасак прангија по варошким улицама.
05.05.1883.
У Чуругу је рођен ПЕТАР КОЊОВИЋ, зачетник оперског стваралаштва у Срба. Још као препарандист сомборски, компоновао је оперу Вилин вео, диригујући приликом њеног првог извођења. Први рат је провео у Сомбору, а 1917. одлази у Загреб као композитор и диригент јер је још пре рата завршио конзерваторијум у Прагу. На Великој народној скупштини 25.11.1918. у Новом Саду, биран је за заменика председника Народне управе, а потом је директор опере у Загребу, те управник позоришта у Новом Саду, Осијеку и Загребу. Уз поменуту, написао је још и опере Књез од Зете, Коштана, Сељаци, компоновао је симфоније, хорске композиције, сценску музику, уређивао је лист Јединство у Београду, где је био и ректор Музичке академије. Биран је за редовног члана Српске и иностраног члана Чешке академије наука и уметности. Умро је у Београду, 1.10.1970, а по сопственој жељи, сахрањен је у Сомбору, поред родитеља и своје деце.
06.05.1793.
Код Бачког Моноштора је почело прокопавање канала, који ће по идеји Јожефа Киша, идући кроз Бачку, повезати Дунав и Тису. На градњи је ангажовано 3.000 радника. Пробивши рокове и буџет због великих тешкоћа при копању, 1797. Киш је смењен као извођач радова. Франц Јозефов канал, како је прозван, биће довршен 1802. године, као најскупљи привредни објекат Аустријске царевине, на који је утрошено 3,062.690 форинти. Данас је то Велики бачки канал, који почиње од Бездана јер је 1856. Дунав наносима затворио улаз у канал који је стога морао бити померен узводно.
06.05.1871.
Песник Јован Јовановић Змај је послао на адресу сомборског адвоката Димитрија Манојловића прву разгледницу у свету коју је, по идеји Петра Манојловића, геодетског поручника, пошиљалац осмислио и у бечкој штампарији Валдхајм, претходне године, у техници бакрореза, израдио. Како је разгледница садржавала панславенске идеје јер је змај који је држао ленту на којој се исписивала адреса, наткриљавао ведуте Цариграда и Москве, то је опрезни адвокат исту вратио пошиљаоцу уз назнаку “Ја са змајем никаква посла нећу да имам – не прима се”. Данас је ова разгледница изузетно цењена међу филателистима.
