Трагови
15.06.1778.
У Сомбору је одржана скупштина Бачке жупаније на којој је прочитана и свечано уручена ПОВЕЉА ТРГОВЦИМА СОМБОРА, царице Марије Терезије. У Повељи се утврђује обавеза удружења да набави цеховски барјак; уведе плаћање чланарине; инсталира сандуче за смештај цеховске документације; да сви трговци редовно похађају богослужења; да унапређују пословно поштење, а старији да буду добар пример млађима; да у своје чланство могу примати и трговце из других места, али и да раде на спречавању нелегалног пословања, те да помажу члановима који су у пословним тешкоћама. Молбу су, на латинском језику, упутили православни трговци.
15.06.1875.
У Сомбору је рођен СТЕФАН (СТЕВАН) ИЛКИЋ, свршени преперандист сомборски и слушалац Духовне академије у Кијеву, коју напушта због болести, да би на размеђу 19. и 20. века у родном граду био значајан чинилац у друштвеном животу овдашњих Срба: као учитељ Основне православне вероисповедне школе и перовођа је Српске читаонице и Добротворне задруге Српкиња Сомборкиња, потпредседник Српске сомборске певачке дружине и међу основатељима Српске сомборске књижнице. Сарадник је Школског листа, сауредник Слоге и уредник Великог српског илустрованог календара 1908, када се замонашио као презвитер у Кикинди, а потом је монах у потоњем манастиру Св. Стефана у Сомбору. Између два рата је и управник Градске библиотеке у Сомбору (1921-1941), уредник и издавач Духовне страже часописа за духовну просвету, монашки и црквени живот. Умро је у Сомбору 9.05.1963. године.
15.06.1889.
У Сомбору је у организацији Сомборског спортског удружења одржана јединствена атлетска приредба под називом ТАКМИЧАРСКИ ПРАЗНИК, на коме су наступили такмичари у бацању диска и кугле, скоку у вис и скоку са мотком, трчању на 400 и 800м са препонама те 800м без препона, али ни један резултат са ове приредбе или имена победника у појединим дисциплинама нису остали забележени. Интересантно је да је овом такмичењу, две недеље раније, претходило надметање чланова Сомборског спортског друштва у дисциплини ходање на 32 км. Временом ће се атлетске утакмице умножити, а посебно ће бити одушевљено прихваћене од средњошколске младежи.
17.06.1883.
Извршено је освећење 53.5 м високог торња на Цркви пресветог Тројства, који је темељно реновирао предузимач Карољ Фирл и Маћаш Зелерин, тесар и кровопокривач, а крст на врх торња је поставио Јожеф Крипнер, тесар, иначе, сви из Будимпеште. Хроничар је забележио да је у јабуку на врху торња стављен запис који гласи: Хваљен Исус Христос! Господин жупник сомборски, опат Ђула Фехер је уз асистенцију причешћивача…посветио крст – знак нашег спасења. Врховни пастир над преко двесто милиона верника овога доба је свети отац Лео XIII, по реду 259. папа. Апостолски краљ Мађарске је његово царско величанство цар Франц Јозеф I… У подужем списку заслужних да се нађу у овом запису нашло се места и за Михаља Хофмана, градоначелника, Јаноша Цедлера, главног капетана… те сви сенатори сомборски.
20.06.1749.
По први пут је представнике Магистрата, тек уведеног Сомбора у ред слободних и краљевских градова, позвао на седницу у Пожуну њему по значају равних градова, Естерхази Ференц “од Галанте”. Користећи истовремено прилику да им честита велики милодар којим их је обдарила царица Марија Терезија, он им упућује и најбоље жеље за брз напредак, са изразима и своје наклоности.
