Трагови
08.09.1796.
Владика бачки Јован Јовановић, благословио је и освештао сомборску цркву посвећену св. Јовану Претечи, чије је грађење завршено шест година раније, а протећи ће више од деценије када ће Павел Ђурковић, малер из Баје, завршити њезино иконописање. Црква је "дуга 13 хвати и 2 палца, широка 5, а висока 6 хвати".
08.09.1856.
У Сомбору је рођен др ПАВЕЛ-ПАЈА ДРАКУЛИЋ, прва личност Сомбора на сусретању 19. и 20. века. Власник адвокатске канцеларије ступио је у политички живот града и овостраних Срба у целини, кроз Народну странку грофа Алберта Апоњиа, из које је 1892. на опозиционој листи у Сомбору биран у Угарски сабор, што ће се поновити и 1901. и 1905. године, али са програмом Либералне странке. У два маха је биран и за посланика Народно-црквеног сабора у Ср. Карловцима, али му је због здушног залагања за предлог Закона о обавезном грађанском браку, који је у мноштву одредница био противу интереса националних мањина, мандат из 1902. поништен одлуком радикалске већине у Сабору. Познат као веома прек и нагао човек, који је своје спорове најчешће решавао двобојима. Живеци на високој нози запао је у дугове, те је себи прекратио живот револверским хицем, у ноћи између 7. и 8. јула 1907. године у Будимпешти.
09.09.1781.
Парох из Бача Ксавер Гажлевић освештава отворење КАПЕЛЕ МАРИЈЕ СНЕЖНЕ подигнуте у салашком насељу Чичови, надомак Сомбора, средствима Јосипа Марковића, доживотног сенатора и у међувремену бираног судије слободног и краљевског града Сомбора. До капеле је стигла многољудна процесија коју је предводио Бона Михаловић, управник братства фрањеваца и капистранаца сомборских. Ктитор је за високе узванице приредио и свечани ручак. Од тада, па све до наших дана, овде се о том празнику окупља силан свет.
09.09.1791.
Судија сомборски ЈЕФТИМИЈЕ ПОПОВИЋ и целокупна ужа породица: супруга Јелисавета и деца Арон, Јован, Ђорђе, Никола, Лепосава, Софија и Катарина, су добили племство, при чему су морали своје презиме мађаронизовати у Папхази. Племство је у Бачкој жупанији проглашено 1793. године.
10.09.1742.
Посредовањем Јожефа Лошонција, потписан је УГОВОР О КОЛОНИЗАЦИЈИ ПУСТАРЕ БЕЗДАН, на основу кога је првих 60 мађарских породица из жупанија Веспрем, Толна, Барања и Шомођ, као слободни сељаци-подложници добило у закуп ерарско земљиште и отпочело градњу својих станишта. Зграде су, углавном, грађене од трске и блата, као и прва црква која је 1755. изгорела у пожару, те је наредне године подигнута нова, овога пута од тврдог материјала. Тиме је почело јачање мађарског националног елемента у овом делу Бачке. Године 1745. досељени почињу плаћати порез, а три године потом, Бездан већ броји 1.492 становника
11.09.1697.
Аустријска војска под командом Еугена Савојског је у БИЦИ КОД СЕНТЕ, однела велику победу над Турцима, пребацивши их преко линије Сава-Дунав у правцу југа. У бици је учествовало и 500 Сомбораца под вођством капетана Јајића. Након пораза један одред Османлија је упао у Сомбор, али су их преостали житељи у њему, углавном жене, старци и деца, успели протерати, те су се у знак сећања, од тада па све до 1941, сваке вечери у 9 сати оглашавала звона свих сомборских цркава. Ова победа је овековечена на истоименој слици која, као највећа слика радјена техником уље на платну у нашој земљи, украшава Свечану салу сомборске општинске Скупштине.
11.09.1869.
Од правца Суботице, у Сомбор је стигао први воз уврстивши га тако у ред насеобина које ће повезати тзв. “Доња угарска земаљска жељезница”, почев од Суботице, па преко Сомбора и Дунава, све до Ријеке, тадање Фиуме. Тим значајним поводом је приређен банкет за 68 угледника за шта угоститељ Едвард Бекеи подноси Магистрату рачун на 408 форинти, тражећи да му се исплати још 268 форинти будући да је само 140 прикупљено од званица. Ускоро ће на прилазу станици, градоначелник Петар Вукићевић иницирати подизање првог сомборског парка који и данас украшава овај део града.
12.09.1687.
Аустријске регименте, под вођством генерала Ветеранија, су без борбе ушле у Сомбор који су, неколико дана раније, напустили његови дојучерањи господари Турци. Био је то дан невиђеног славља хришћанског живља на који су чекали пуних 146 година, од 1541. када је Сомбор освојио Пертев паша и прикључио тада моћној Турској царевини, а две године потом ће га по први пут под данашњим именом уписати у своје дефтере.
12.09.1892.
Одржана је седница Градске скупштине сомборске, посвећена 90. рођендану Кошут Лајоша, вође Мађарске буне 1848/49. године. Великом већином присутних, 47 "за" и 12 "против", изгласано је да се Кошут прогласи почасним грађанином Сомбора и главна улица назове његовим именом. Интересантно је да је носилац овог предлога био један Србин, др Пера Цветковић, председник Православне црквене општине. Против су гласали, сви без изузетка, владине присталице јер је тада Сомбор био опозициони град. Кошут Лајош је умро 1894. у Торину (Италија), где је живео у изгнанаству.
