Годишњак историјског друштва Бач-Бодрошке Жупаније

Историјско друштво Бач-бодрошке жупаније
Прве иницијативе за формирање Историјског друштва јављају се током 1880. године залагањем Едена Дудаша, Ђерђа Радича, Иштвана Ивањија, Фриђеш Штелцера, Тивадара Варошија, Ђуле Декера, Иштвана Лајоша Молнара, Вилмоша Донословича, Еде Маргалића, Ендре Шмауса, Беле Шандора и Ференца Цирфуса.
Одлука о формирању Историјског друштва у Сомбору, које би имало задатак да на основу докумената обелодани прошлост Сомбора и Бачко-бодрошке жупаније, донесена је 22. августа 1882. године. Сомборска Бачка је 29. августа 1882. године објавила позив за формирање Историјског друштва Бач-бодрошке жупаније зарад вишеструке користи, који је потписао Еде Маргалић, потоњи секретар Друштва.
Наредне године, 11. маја, пред присутна 202 члана, одржана је Оснивачка скупштина Историјског друштва Бач-бодрошке жупаније са седиштем у Сомбору. Скупштином је председавао Ендре Шмаус, тадашњи поджупан. На истој скупштини усвојен је нацрт правила Друштва које је израдио професор Еде Маргалић, и изабрано руководство.
Министарство Унутрашњих дела, одлуком од 21. марта 1884. године, потврдило је предложена правила од стране Друштва.
Циљ Друштва је био да ради на прикупљању и сређивању старина путем ископавања, поклона или куповином за потребе Музеја у оснивању. Планиране су следеће музејске збирке: нумизматичка и збирка медаља; археолошка збирка; збирка докумената, печата и грбова; збирка штампаних књига, рукописа и монографија; збирка расправа и географских карата које се односе на историју Жупаније; збирку листова, летака и других штампаних ствари. На постављању збирке радили су Јанош Шверер и Габор Гросшмид.
За председника Друштва је изабран Ендре Шмаус, поджупан, за потпредседника Иштван Ивањи, за првог секретара Еде Маргалић, за другог секретара Тивадар Вароши, за благајника Шимон Шилер, за адвоката Ласло Козма, а за чувара збирке Ђула Бибер.
На Скупштини су између осталих присуствовали и Ференц Цирфус, Карољ Мартонфи, Јанош Михаљи, Петар Стојковић, Ђерђ Радич, Вилмош Донослович, Ђула Молнар из Сомбора, Имре Балаж, Карол Сибенбургер из Суботице, Ђерђ Балог из Бача, Иштван Рунаи из Пригревице, Еден Дудаш из Пачира, Тамаш Фридрих из Аде, Антал Хип из Паланке, Габор Тормаши из Гакова, Ђерђ Канурицки из Будимпеште и многи други.
Први пут су музејске просторије Друштва отворене за грађанство првих година двадесетог века за време председниковања Ласла Козме. Тада се располагало са 1068 етнографских и 9970 археолошких предмета и медаља, 816 књига и 84 уметничка и пијететна примерка.
Историјско друштво је активно радило све до 1916. године, када је његов најсавеснији и најзаслужнији члан Калман Губица умро. У наредном периоду се тадашњи секретар Карољ Тренчењи, у то време професор Трговачке академије, бавио само друштвеном администарцијом док стручног рада више није било.
Еде Маргалић, тада већ умировљени професор Универзитета, на молбу Симе Тепавице, Јулија Брајера и Ђорђа Антића, 25. априла 1936. године, сазива Скупштину ради оснивања новог Историјског друштва, које би било правни наследник разрешеног Друштва. Скупштина је одржана, и ново Друштво је основано под именом Историјско друштво у Сомбору. За председника Друштва је изабран Радивој Симоновић.
Прва свеска Годишњака Историјског друштва Бач-бодрошке жупаније из штампе је изашла 5. фебруара 1885. године.
Бачко-бодрошка жупанија
Историјско друштво
Летопис
Саставио
Др Еде Маргалић
секретар удружења
I. годиште I. свеска
Сомбор
Штампарија Нандора Битермана
1885
Годишњак је излазио све до 1918. године, и за то време је издато 120 свезака. Штампане су четири свеске годишње, које су биле драгоцен извор радова и података о историјској прошлости Бачко-бодрошке жупаније. За време излажења Годишњак је окупљао бројне сараднике међу којима треба истаћи:
Габор Гросшмид; рођен је 1813. године. Након завршетка студија права дошао је у Сомбор на место жупанијског бележника. Један је од оснивача Историјског друштва Бачко-бодрошке жупаније. У својој 74. години постао је и његов секретар, а неколико година био је и уредник Годишњака у коме је и сам објављивао прилоге из историје. Формирао је Збирку медаља, а са Јаношем Шверером радио је на формирању музеја.
Ђерђ Радич; рођен је 1846. године у Суботици. После завршених студија у Пешти радио је као професор у Суботици. У Сомбор је дошао 1873. године на место директора Државне велике гимназије. Бавио се навинарством и књижевним радом, и био уредник недељног листа Bácska (Бачка). Један је од оснивача Историјског друштва.
Вилмош Донослович; рођен је 1859. године у Светозар Милетићу. Вишу гимназију је завршио у Сомбору. Још као студент вршио је археолошка истраживања у околини Сомбора. Радио је као уредник у листовима Наше коло, Zombor és vidéke (Сомбор и околина), Új Bácska (Бачка) и Bácsmegyei függetlenség (Бачкожупанијска незаависност).
Ђула Дудаш; рођен је у Сенти 1861. године. Након завршеног Филозофског факултета дошао је у Сомбор где је радио као професор Трговачке школе, а потом и као школски надзорник. Бавио се проучавањем завичајне историје и археологије. Био је члан Историјског друштва, а пошто се одликовао високом стручношћу био је један од најзначајнијих сарадника Годишњака. Као једини професионални историчар у Друштву и своје тезе је научно доказивао.
Калман Губица; рођен је у Сомбору 1870. године где завршава и Учитељску школу. Систематски се бавио ископавањем археолошких предмета и прикупљањем етнолошких, нумизматичких и других предмета. Као истраживач-аматер, допринео је комплетирању археолошког и етнографског блага Сомборског музеја. Као кустос Музеја у Сомбору објавио је више стручних радова.
Имре Фрај; рођен је у Сомбору 1885. године. У Сомбору је завршио гиманизју, а у Клужу, права. Када се вратио у Сомбор радио је као судија. Цео живот посветио је прикупљању нумизматичких, археолошких и историјских предмета предмета и вршио њихову идетификацију и њихово систематско стручно сређивање. Резултате истраживања је објављивао у стручној литераутри и на страницама Годишњака. Изабран је за првог добротвора Друштва.
Еде Маргалић; рођен је у Загребу 1849. године. Студије је завршио у Пешти и на Сорбони. Као професор је радио у Баји, Пешти и Сомбору. Касније је постављен за надзорника свих српских школа на југу Угарске. Један је од оснивача Историјског друштва у Сомбору и оснивач и уредник његовог Годишњака. Обновом рада Историјског друштва, 25. априла 1936. године, изабран је за његовог доживотног почасног председника.