Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25101 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Наше новине

Наше новине, политички, господарски и друштвени лист, излазио је у Сомбору од 2. априла 1943. до 6. октобра 1944. године. Издавач и одговорни уредник листа био је Грга Вуковић, адвокат из Сомбора и народни заступник у будимпештанском парламенту. Лист је био штампан латиницом, у ротационој штампарији Јосипа Бошњака на истој адреси где се налазило и уредништво, и био је намењен Хрватима и Буњевцима. Имао је тираж од  5.000 примерака. Штампан је на осам страна и садржавао је илустрације.
     На страницама је доносио сталне рубрике: преглед вањске ситуације, политичке висти, господарство, спорт... У сваком броју  поред рубрике занимљивости доносио је прозне и лирске текстове, стално позивајући на сарадњу младе таленте. Од сталних сарадника треба споменути Антуна Карагића, Матију Колара, Ивана Димића, Петра Царева, једног од уредника листа, и Ивана Мироницког. Грга Вуковић је у уводнику првог броја између осталог рекао: 

      Покретајући овај лист, дајемо му наслов Наше новине са искреном жељом, да то буду одиста наше новине са надом и увирењем да ће Наше новине бити новине свију нас и за све нас, који припадамо буњевачком и шокачком пуку...

     У редакцији Наших новина, у улици Чихаш Бенеа бр. 3, током 1944. године штампао се и његов додатак под именом Наш календар. У броју 30, прве године излажења листа на његовој другој страни (22. октобар 1943.), уредништво Наших новина је објавило  вест о добијању дозволе за издавање буњевачко-шокачког календара за 1944. годину. Главна пажња у Календару била је посвећена буњевачко-шокачкој култури и обичајима.

Др Грга Вуковић

     Грга Вуковић је рођен у Чонопљи 10. октобра 1894. године. После завршених права у Пешти, живео је и радио као адвокат у Сомбору. Још као млад правник почео се бавити политиком. Када је Сомборац Антун Матарић током 1923. године боравећи у Загребу ступио у контакте са Стипицом и Павлом Радићем и прихватио њихова начела о устројству ХСС, по коме се национално питање Буњеваца не може задржати ван утицаја ХСС, у Сомбору је у Грги Вуковићу нашао истомишљеника, који је такође сматрао да су сомборски Буњевци у ствари  Хрвати, и да се ни по коју цену не могу одвојити од свог националног стабла.
     Војвођански покрет, чији је активни члан био и Грга Вуковић, после увођења шестојануарске диктатуре се мукотрпно развијао и поред тога што је представљао темељ удружене опозиције у Бачкој. Највећу афирмацију програм ХСС и хрватство у Бачкој доживеће касније управо у овом Покрету после усвајања Мачековог политичког програма – Загребачке пуинктације, 7. новембра 1932. године. Тадашњи вођа Покрета био је Сомборац  Дуда Бошковић.

     Током 1934. године Грга Вуковић, који се иначе и бавио новинрским радом, почео  је изадавати лист Даница, али је лист поживео само неколико месеци.
     На Оснивачкој скуштини Хрватског културног друштва Мирољуб у Сомбору одржаној 
6. децембра 1936. године, у његов Управни одбор је изабран и адвокат Грга Вуковић. Оснивање овог Друштва било је круна активности потврде осећања неколицине Буњеваца да су Хрвати. Исте године Вуковић даје прилог и позајмицу Друштву ради куповине зграде у Малоцрквеној улици за смештај Хрватског културног друштва  Мирољуб. 
     Стварањем Бановине Хрватске 1939. године политичка групација звана Војвођански покрет, којој је припадао и Вуковић иначе и члан  ХСС-а, запала је у кризу. Питање целовитости Бачке чије је северозападне делове тражио Мачек, поделио је Покрет. Са једне стране су биле вође ХСС, а са друге Срби и Мађари. Поред тога и међу Хрватима се све више осећала подела између суботичког сенатора Ђ. Вуковића и сомборског Грге Вуковића који се залагао за целокупност Војводине.
     Августа 1940. године долази до споразума Цветковић – Мачек. У име локалног руководства ХСС, сомборског градоначелника Ивана Матарића, посећује Грга Вуковић и преноси му сугестије др Влатка Мачека о потреби опште сарадње на нивоу града.
     Мађарска војска у  Бачку улази 12. априла 1941. године. У складу са негирањем хрватске националности у Бачкој, мађарске власти фаворизују буњевачко национално опредељење. У складу са новонасталим стањем руководство ХСС у Суботици се пасивизирало, док се у Сомбору Грга Вуковић у потпуности приклонио мађарским властима.
     Грга Вуковић је у име Хрватског културног друштва Мирољуб одлазио у посете код војног комаданта Сомбора, генерала Агоштона Сентандреија на поклоњење. То му ипак није помогло да избегне хапшење од стране мађарских власти у лето 1941. године. Ухапшен је због оптужбе за одржавање веза са усташким властима из НДХ. Међутим, хапшење је било исценирано са циљем да окупаторске полицијаске снаге нађу међу Хрватима поузданог човека који ће се ставити на чело буњевачко-шокачког покрета, чији ће циљ бити изражавање послушности и лојалности мађарском регенту Хортију. 
     По изласку из затвора Грга Вуковић је отворено стао на страну окупатора. Када је Мирољуб држао прело почетком 1942. године, Грга Вуковић је наговарао председника Друштва Антуна Матарића, да се присутнима прво обрати на мађарском језику, што је Матарић одбио. Уместо њега на мађарском је говорио Иван Мироницки, адвокат и истомишљеник Грге Вуковића.   
     Незадовољни чланови Мирољуба, под образложењем да је повредио правила Друштва, забрањују активан рад Грги Вуковићу у Друштву. Тиме је и пропала жеља Мађара да наметну свог човека Хрватима У Сомбору. 
     Првог априла исте године, потписом председника Друштва, Антуна Матарића и секретара Густава Богдана, из Мирољиба бива искључен Грга Вуковић. Неки чланови су пошли за њим, као нпр. др Иван Мироницки, адвокат Антун Вујевић, земљорадници Јосип Парчетић, Грга Пекановић, Људевит Острогонац, трговци Јоса Стрилић и Антун Парчетић и други.

     У пролеће 1943. године мађарске власти забрањују је деловање Мирољуба. 
     Национало и политички дезорјентисан др Грга Вуковић је октобра 1944. године, заједно са својим сарадником Антуном Вујовићем, напустио изадаваштво и уредништво Наших новина и побегао из Сомбора. Отишао је у Минхен, из кога је после рата учествовао у политичкој кампањи против Југославије.
     Грга Вуковић је умро у Минхену 23. септембра 1956. године. У Хрватској ревији број 7 из 1957. године, објављен је некролог поводом смрти Грге Вуковића. Хрватска ревија је хрватски културно-политички часопис. Основали су га 1950. године Винко Николић и Антун Бонифачић. Први број часописа је изашао 1951. године. У раздобљу од 1951. до 1990. године излазио је у иностранству као часопис хрватске политичке емиграције.