Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25101 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Tragovi

01.05.1778.

U Somboru je otpočela sa radom NORMA, tromesečni tečaj u okviru četvororazredne škole, za pripremanje učitelja, koji su nakon dva završena takva tečaja polagali učiteljski ispit. Normu, prvo učiteljište za srpski, a kasnije i ostali slovenski živalj na jugoistoku Evrope, osnovao je Somborac Avram Mrazović, godinu dana ranije postavljeni nadzornik svih srpskih škola u torontalskoj, baranjskoj i bačkoj, a kasnije i banatskoj županiji, odredivši za sedište Sombor.


02.05.1802.

Predat je na upotrebu FRANC JOZEFOV KANAL, kasnije poznatiji kao Veliki bački kanal. Njime su, po ideji i projektima Jožefa Kiša i brata mu Gabora, povezani Dunav i Tisa od Bačkog Monoštora do Bačkog Gradišta. Braća su počela i prokopavanje, ali prekoračivši budžet, bili su smenjeni, gradnja je poverena drugima, a oni nisu čak ni pozvani na otvaranje ove velike saobraćajnice i do tada najskupljeg privrednog objekta Austrijske carevine.


03.05.1781.

Daniel Heršing, pečujski kanonik i upravnik kraljevskih škola, postavlja kamen temeljac za gradnju LATINSKE ŠKOLE u Somboru, na čijim temeljima će nepun vek kasnije biti podignuta zgrada današnje Gimnazije. Na velikoj svečanosti, na “ilirskom” jeziku održani su prigodni govori, a u Crkve sv. Trojstva je služena svečana misa, dok je Magistrat priredio za uglednike svečani ručak uz prasak prangija po varoškim ulicama.


05.05.1883.

U Čurugu je rođen PETAR KONJOVIĆ, začetnik operskog stvaralaštva u Srba. Još kao preparandist somborski, komponovao je operu Vilin veo, dirigujući prilikom njenog prvog izvođenja. Prvi rat je proveo u Somboru, a 1917. odlazi u Zagreb kao kompozitor i dirigent jer je još pre rata završio konzervatorijum u Pragu. Na Velikoj narodnoj skupštini 25.11.1918. u Novom Sadu, biran je za zamenika predsednika Narodne uprave, a potom je direktor opere u Zagrebu, te upravnik pozorišta u Novom Sadu, Osijeku i Zagrebu. Uz pomenutu, napisao je još i opere Knjez od Zete, Koštana, Seljaci, komponovao je simfonije, horske kompozicije, scensku muziku, uređivao je list Jedinstvo u Beogradu, gde je bio i rektor Muzičke akademije. Biran je za redovnog člana Srpske i inostranog člana Češke akademije nauka i umetnosti. Umro je u Beogradu, 1.10.1970, a po sopstvenoj želji, sahranjen je u Somboru, pored roditelja i svoje dece.


06.05.1793.

Kod Bačkog Monoštora je počelo prokopavanje kanala, koji će po ideji Jožefa Kiša, idući kroz Bačku, povezati Dunav i Tisu. Na gradnji je angažovano 3.000 radnika. Probivši rokove i budžet zbog velikih teškoća pri kopanju, 1797. Kiš je smenjen kao izvođač radova. Franc Jozefov kanal, kako je prozvan, biće dovršen 1802. godine, kao najskuplji privredni objekat Austrijske carevine, na koji je utrošeno 3,062.690 forinti. Danas je to Veliki bački kanal, koji počinje od Bezdana jer je 1856. Dunav nanosima zatvorio ulaz u kanal koji je stoga morao biti pomeren uzvodno.


06.05.1871.

Pesnik Jovan Jovanović Zmaj je poslao na adresu somborskog advokata Dimitrija Manojlovića prvu razglednicu u svetu koju je, po ideji Petra Manojlovića, geodetskog poručnika, pošiljalac osmislio i u bečkoj štampariji Valdhajm, prethodne godine, u tehnici bakroreza, izradio. Kako je razglednica sadržavala panslavenske ideje jer je zmaj koji je držao lentu na kojoj se ispisivala adresa, natkriljavao vedute Carigrada i Moskve, to je oprezni advokat istu vratio pošiljaocu uz naznaku “Ja sa zmajem nikakva posla neću da imam – ne prima se”. Danas je ova razglednica izuzetno cenjena među filatelistima.