Преминуо академик Миро Вуксановић

Академик Миро Вуксановић, дугогодишњи управник Градске библиотеке Карло Бијелицки Сомбор, напустио нас је 6. фебруара, 2026. године, у Новом Саду, у 82. години живота.

Миро Вуксановић, српски књижевник, уредник и академик, свој радни век започео је у Сомбору, најпре као професор српског језика и књижевности (1969–1975), потом као управник  Градске библиотеке Карло Бијелицки (1975–1988). Након тога, одселио се у Нови Сад где је двадесет шест година руководио Библиотеком Матице српске, а од 2011. године био је управник Библиотеке Српске академије наука и уметности.

Током свог управничког рада подстицао је културни живот Сомбора и околине бројним књижевним сусретима и промоцијама.

Био је уредник сомборског часописа за културу Домети (1979–1988) и Премијере, листа Народног позоришта Сомбор (1974), као и уредник издавачке делатности Раванград (1979–1988).

Приредио је, између осталог, две значајне књиге за завичајну баштину: Лаза Костић у Сомбору (1980) и Раванград Вељка Петровића (1984).

У сомборској периодици оставио је упечатљив траг великим бројем књижевних текстова.

Године 2015. уручена му је награда Вељкова голубица за свеукупно приповедачко стваралаштво и тим поводом објављена књига Повратак у Раванград. Приче о Сомборцима у овој књизи оживљавају његове сомборске дане, сусрете и пријатељства.

Добитник је и Октобарске награде града Сомбора.

Искуство доживљено у Коњовићевој непосредној близини преточио је у књиге о њему: Ликови Милана Коњовића (1991) и Насамо с Миланом Коњовићем (2018).

Културна и уметничка традиција Сомбора, његов равничарски дух, градски амбијент, особеност и гостољубивост људи, везала су га за овај град.

У њега се, кроз живот, увек враћао.

Радо се одазивао позивима за учешће у свим важнијим догађајима Библиотеке и Града.

Памтићемо и  његову беседу, изговорену пред окупљеним грађанима Сомбора, поводом свечаности откривања статуе Вељка Петровића, испред Библиотеке, 2017. године.

Књижевни рад и награде

Од 1977. до 2021. године објавио је књиге: Клетва Пека Перкова, роман; Горске очи, приповетке; Немушти језик, записи о змијама; Вучји трагови, записи о вуковима; Градишта, роман; Тамоони, поеме и коментари; Морачник, поеме; Далеко било, мозаички роман у 446 урокљивих слика; Семољ гора, азбучни роман у 878 прича о ријечима; Точило, каме(р)ни роман у 33 реченице; Кућни круг, роман у концентричном сну; Семољ земља, азбучни роман о 909 планинских назива; Повратак у Раванград, биографске приповести с прологом и писмом својих ликова; Отвсјуду, четири различите приповетке с истим намерама; Семољ људи, азбучни роман у 919 прича о надимцима; Читање таванице, приповедака 20; Клесан камен, огледи и записи; Одабрани романи Мира Вуксановића (у три књиге); Бихпоље, поратна путописна приповест с прологом Владимира Ћоровића и молитвом Иве Андрића; Даноноћник, записи, коментари, изреке, мале приче, песме у прози, есејчићи, сећања и разни осврти; Силазак у реч, О (српском) језику и (својој) поетици; Изабрана дела у пет књига; Насамо с Миланом Коњовићем разговори, ликови, осврти; Даноноћник II; Разговор с Немањом, биографска и аутопоетичка сабирања; Бројчаник, путописни дневници; Сабрана дела (9 томова, 18 књига).

Покретач је и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности Издавачког центра Матице српске (2010-2021 објављено 120 књига). Иницијатор и председник Уређивачког одбора Критичког издања дела Иве Андрића (2017-2021. изашло 19 томова).

Приредио је књиге Лаза Костић у Сомбору, Раванград Вељка Петровића, књигу разговора Ликови Милана Коњовића, Летопис Стевана Раичковића, антологијско научно издање Петар II Петровић Његош, Српски рјечник или азбучни роман, књижевни примери из оба издања, Вука Караџића, антологију Милован Ђилас, антологију Његош, два века; Његош довијек; антологију Миодраг Булатовић; Вечити календар матерњег језика Иве Андрића, антологију Његошевих стихова Горска луча, зборнике радова о Његошу, Андрићу, Црњанском, српској књижевности данас и друга издања.

У Едицији Одговори Милош Јевтић је објавио књигу Каже Миро Вуксановић и Семољ Мира Вуксановића. Милош Јевтић и Радован Поповић приредили су Књигу о „Семољ гори” Мира Вуксановића. Проф. др Драган Копривица аутор је књиге Приватни симпозијум о „Семољ гори”, књиге о роману Семољ земља Слушање планине и књиге о роману Семољ људи Семољски рефрени. На манифестацији Пјесничка ријеч на извору Пиве приређен је 2001. симпозијум о роману Семољ гора. Објављен је зборник радова с Округлог стола у Билећи Књижевно дело Мира Вуксановића, зборник са десетих Вељкових дана у Сомбору и зборник Савремена српска проза у Трстенику.

За књижевни рад добио је: Награду „Политике” за причу; Награду „Мирослављево јеванђеље” за најбољу прозну књигу у Југославији за период 1997-2000; Награду за уметност Вукове задужбине; Просветину награду за прозу; „Борбину” награду за књигу године; Награду за књигу године Друштва књижевника Војводине; Награду „Светозар Ћоровић” за роман; Награду „Лаза Костић” за приповедну прозу; НИН-ову награду критике за најбољи роман на српском језику; Награду „Меша Селимовић” за најбољу књигу на српском језику; Златни хит либер; Почасни грађанин Билеће; „Статуету Бранка Радичевића” Бранковог кола, Повељу за животно дело Удружења књижевника Србије, Награду „Вељкова Голубица” за свеукупно приповедачко стваралаштво; Печат Херцега Шћепана Трга од ћирилице у Херцег Новом, Награду „Михајло Пупин” за укупно стваралаштво, Награду „Марко Миљанов” и Награду „Љуба Ненадовић”. Добио је Октобарску награду Сомбора и Вукову награду, републичке награде: „Милорад Панић Суреп”, „Запис”, „Ђура Даничић”, „Стојан Новаковић” и „Јанко Шафарик”.