Представљање романа „Огњенка” Александра Танурџића
У Легату Мирослава Јосића Вишњића, у четвртак, 5. фебруара 2026. године, одржано је представљање романа „Огњенка“ Александра Танурџића. О роману су разговарали аутор и Корана Боровић, уредница едиције „Река“ Издавачке куће „Прометеј”. На самом почетку програма пристуне је поздравила Наташа Туркић, директорка ГБ „Калро Бијелицки” Сомбор.
Разговор је био усмерен на процес настанка романа, његове тематске и стилске слојеве, као и на однос између аутора и уредника током рада на рукопису. Посебан акценат стављен је на питања идентитета, наслеђених терета, породичних и колективних сећања, као и на сложену женску фигуру која стоји у средишту романа.
Говорећи о томе како доживљава представљање својих књига у родном граду, Танурџић је истакао да је сваки повратак у завичај ново узбуђење, али и посебан изазов. Према његовим речима, никада није лако говорити о сопственом стваралаштву пред „својим људима“, јер га они познају у једном другачијем, личнијем светлу. Ипак, управо тај сусрет са завичајном публиком има посебну вредност, будући да су његови књижевни почеци везани за Сомбор, у часопису „Аванград” који је излазио у Сомбору, објављена је његова прва прича.
Аутор је открио да је роман „Огњенка“ почео да се обликује још у време настанка збирке прича „Осма“, тачније из истоимене, насловне приче, коју је објавила Библиотека. Као значајан извор инспирације навео је простор Риђице, који у његовом стваралаштву добија снажну симболичку и емотивну димензију.
Танурџић је истакао да настоји да његови текстови буду доживљени „одједном“, као да су написани у једном даху, те да читаоца увуку у јединствено, непрекинуто искуство читања.
На крају разговора, аутор је упутио поруку публици: када у животу препознамо „Огњенку“, без обзира на то да ли се она заиста тако зове, треба да је загрлимо. Иза ње су тешка искуства, али она и даље стоји усправно и постојано. Зато је важно разумети је, пружити јој подршку и дозволити јој да нам опрости.
Пoзивaмo вaс нa прeдстaвљaњe рoмaнa Oгњeнкa Aлeксaндрa Taнурџићa, у чeтвртaк, 5. фeбруaрa 2026. гoдинe, у 18.00 чaсoвa.
Огњенка гори док хода кроз успавано село у хладној, децембарској ноћи, журећи у сусрет снегу. Обучена само у белу спаваћицу, црвене гумене чизме и дебели, вунени капут, поћи ће добро утабаним стазама сећања и како то по ноћи бива, када је граница између реалног и надреалног замагљена, успеће да, у три дана, оживи и проживи своја три живота – девојчице, жене и старице.
Смењиваће се призори даха на стаклу, старог млина, коровом покривеног моста, залеђене реке и по њој разиграних, моћних плесача. Огњенкина дуга, сребрна коса обасјаће сваки од тих призора за пажљивог читаоца и поделити своје путовање с њим, те га одвести и мало даље – све до скривања испод кухињског стола, до бесних гусака размаханих крила, до шамара сасутих из руку оних којима највише верујемо и чију љубав највише прижељкујемо…
Неки терети и немири нису ни само наши. Наследили смо их као обичаје, традицију и трошне породичне куће које овај роман тако верно описује. Ипак, дођу те ноћи другачије од других када ћемо или сагорети у ватри сопственог имена или се отопити као снег, да бисмо праскозорје дочекали лагани, пали меко на земљу, и тако отопљени се упили у њу.
У програму ће Александар Танурџић, аутор и Корана Боровић, уредница едиције „Река“ (ИК Прометеј), разговарати о процесу настанка романа, тематским и стилским слојевима дела, као и о специфичном односу аутора и уредника током рада на рукопису.
Александар Танурџић (Сомбор, 1988) завршио је студије српског језика и књижевности и мастер студије компаративне књижевности у Новом Саду.
Као победнику конкурса за другу књигу, који заједнички организују Градска библиотека „Карло Бијелицки“ и Сомборски књижевни фестивал, 2022. године објављена му је збирка прича „Осма“. Аутор је романа „Уста ми пуна вишања“ (2020), који је био у ужем избору за више значајних књижевних награда, као и романа „Лакримаријум“.
Програм ће бити одржан у Легату Мирослава Јосића Вишњића.
