Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25101 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Годишња скупштина Вукове задужбине

У понедељак , 10. новембра 2014. године, у Сали Народне библиотеке у Београду одржана је Годишња скупштина Вукове задужбине. Скупштини су присуствовали задужбинари, донатори, добротвори, чланови ресорних одбора, управног и надзорног одбора, чланови Српске академије наука и уметности, Матице српске и представници других институција Републике Србије као и представници огранака, а новоосновани Огранак Вукове задужбине у Сомбору представио је скупу подпредседник огранка, Владимир Јерковић у петнаестоминутном говору. Наиме, председници огранка мр Снежани Клепић истог дана уручена је престижна награда Др. Ђорђе Натошевић, која се додељује најбољим наставницима основних и средњих школа за допринос и резултате у васпитно-образовном раду.  Сомборску делегацију огранка су поред Јерковића чинили и Горана Копоран, библиотекар, Александра Секулић, професор српског језика и књижевности и проф. др Тихомир Петровић, професор универзитета. У току представљања Сомбора и рада огранка Јерковић је указао на богату културну баштину која краси наш град и представио планове рада огранка у наредном периоду. По завршетку излагања већи број учесника скупштине честитао је сомборцима на основаном огранку, перспективним плановима, као и ономе што је у говору речено, те овом приликом издвајамо сам крај излагања: Оно што јесте била ствар потребе тренутка, али и историјског дуга, самопоштовања и самоуважавања, предмет и одредница националног идентитета, јесте управо оно што је суштина активности које ћемо спроводити и прегнућа која ћемо учинити у намери да најбоље заступамо горепоменуте циљеве поштујући захтеве предака, сопствени идентитет и друштвену стварност у којој је оно што јесмо управо оно што чинимо. Град Сомбор у основаном огранку Вукове задужбине добија централно стециште за остваривање оног интереса који се пречесто назива националним, а ипак недовољно остварује у различитим срединама па и мултиетничкој и мултикултуралној средини, једном толерантном окружењу у којем српски народ неретко заборавља на самог себе, своју културу и самосвојност за коју је било готово немогуће изборити се и толико тешко очувати је кроз цео знани историјски метеж. Према томе, наш је позив да удружени у овом огранку трајемо у представљеним настојањима.