Godišnja skupština Vukove zadužbine
U ponedeljak , 10. novembra 2014. godine, u Sali Narodne biblioteke u Beogradu održana je Godišnja skupština Vukove zadužbine. Skupštini su prisustvovali zadužbinari, donatori, dobrotvori, članovi resornih odbora, upravnog i nadzornog odbora, članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, Matice srpske i predstavnici drugih institucija Republike Srbije kao i predstavnici ogranaka, a novoosnovani Ogranak Vukove zadužbine u Somboru predstavio je skupu podpredsednik ogranka, Vladimir Jerković u petnaestominutnom govoru. Naime, predsednici ogranka mr Snežani Klepić istog dana uručena je prestižna nagrada Dr. Đorđe Natošević, koja se dodeljuje najboljim nastavnicima osnovnih i srednjih škola za doprinos i rezultate u vaspitno-obrazovnom radu. Somborsku delegaciju ogranka su pored Jerkovića činili i Gorana Koporan, bibliotekar, Aleksandra Sekulić, profesor srpskog jezika i književnosti i prof. dr Tihomir Petrović, profesor univerziteta. U toku predstavljanja Sombora i rada ogranka Jerković je ukazao na bogatu kulturnu baštinu koja krasi naš grad i predstavio planove rada ogranka u narednom periodu. Po završetku izlaganja veći broj učesnika skupštine čestitao je somborcima na osnovanom ogranku, perspektivnim planovima, kao i onome što je u govoru rečeno, te ovom prilikom izdvajamo sam kraj izlaganja: Ono što jeste bila stvar potrebe trenutka, ali i istorijskog duga, samopoštovanja i samouvažavanja, predmet i odrednica nacionalnog identiteta, jeste upravo ono što je suština aktivnosti koje ćemo sprovoditi i pregnuća koja ćemo učiniti u nameri da najbolje zastupamo gorepomenute ciljeve poštujući zahteve predaka, sopstveni identitet i društvenu stvarnost u kojoj je ono što jesmo upravo ono što činimo. Grad Sombor u osnovanom ogranku Vukove zadužbine dobija centralno stecište za ostvarivanje onog interesa koji se prečesto naziva nacionalnim, a ipak nedovoljno ostvaruje u različitim sredinama pa i multietničkoj i multikulturalnoj sredini, jednom tolerantnom okruženju u kojem srpski narod neretko zaboravlja na samog sebe, svoju kulturu i samosvojnost za koju je bilo gotovo nemoguće izboriti se i toliko teško očuvati je kroz ceo znani istorijski metež. Prema tome, naš je poziv da udruženi u ovom ogranku trajemo u predstavljenim nastojanjima.
