Алтернатива, Повеља, Статут (нормативни оквир сомборске локалне самоуправе у периоду 1749-1918)

Градска библиотека у Суботици и Буњевачки информативни центар у Суботици приредили су, 14.09 2015. године промоцију књиге у издању Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ из Сомбора која је објављена половином августа 2014, под називом „Алтернатива, Повеља, Статут  (нормативни оквир сомборске локалне самоуправе у периоду 1749-1918)“, коју су начинили доц. др Милош Петровић и Владимир Јерковић, докторант на Филолошком факултету у Београду. На промоцији су учествовали пород аутора и директор суботичке библиотеке г. Драган Роквић који је представио говорнике, а присутнима се обратио и директор Буњевачог информативног центра г. Мирко Бајић. Излагање које је трајало сат времена започео је Владимир Јерковић који је говорио о едицији Сомборска баштина и појединостима у вези овог издања. Доц др Милош Петровић је говорио о правним актима који су средином 18. века обликовали сомборску локалну самоуправу која је остала готово непромењена све до 1918. године. Проф Петровић је истакао значај Алтернативе, за коју је речено да је не можемо сматрати уговором, него изразом слободне воље буњевечке националне заједнице у Сомбору онога времена да у новим околнистима, када је престала потреба за војним ангажманом ових прекаљених бораца, а унутар  царевине која је била уједно и велика католичка држава, поделе власт и функције у Граду Сомбору са „хришћанима греческога закона“, Србима који су се заједно са Буњевацима борили као граничари на страни Аустријске царевине, те сходно жртвама и успесима у борби и стекли право на, у то време, ипак невероватне захтеве. Дакле, проф Петровић начино је осврт на познате делове славне сомборске прошлости у којој је можда и моменат од највеће важности за стицање царских привилегија које ће уживати сви становници без обзира на вероисповест управо акт који су обнародовали Буњевци обративши се јавно двору са својом Алтернативом. Управо је то допринело да у свему и по једнаком броју и православни и католици у статусу грађана, што се тада односило на једна мањи део становништва, деле власт у управи и другим установама, у којима су се руководиоци смењивали периодично.  Након разматрања општег правног положаја слободних и краљевских градова у некадашњој краљевини Угарској, проф Петровић је представио и поменута три документа, из којих је, током наредних деценија, изникла и сва остала правна регулатива Сомбора. Потом, проф Петровић поставио их је  у међусобно логички и правни контекст, те тиме остварио јасну и потпуну историјску слику о правним темељима, који су омогућили да Сомбор стане на праг грађанског друштва и, убрзо, постане административно, привредно, просветно и културно средиште Бачке.  Нарочито је истакнуто то да управо због Повеље која је прихватила ставове буњевачког народа и било могуће да ово становништво настави да живи у Сомбору, иако је планирано пресељење свих граничара јужније у Срем, односно овај дукумент је био инклузиван и за православно становништво које је, као ретко где, имало пуно право управљања својим градом и имовином захваљујучи понајвише чињеници да су представници Католичке срквене општине, Буњевци, Алтернативом омогућили све те аспекте. О важности докумената говорио је Владимир Јерковић наводећи то да је значај правних регулатива, списа и докумената једнако пропорцијална успешности друштвено-политичког ангажмана српског и буњевачког становништва усмереног ка успостављању правила, закона и уредби према којима би и ово становништво, а на територији Слободног и краљевског града Сомбора, уживало у критиријумима и стандардима правно регулисане и прописима омеђене друштвене стварности засноване на ретко, у тим временима, виђеном егалитаризму, толеранцији и кооперативности.  Након промоције било је времена за питања присутних, а г. Мирко Бајић је откупивши део тиража испред Буњевачког информативног центра обезебедио свим присутнима да по један примерак ове књижице задрже за себе.