Ереја

Милош Михаиловић - Ереја - блог

Рецензија романа „Ереја“ Милоша Михаиловића

Пре свега, велика ми је част што прву своју рецензију пишем баш за књигу Милоша Михаиловића. Готово од самог почетка писања романа, читао сам редове ове књиге и гледао пред собом стварање једног изузетно маштовитог света, те је моје задовољство што пишем ове редове још веће. Милош је изузетно талентован млади писац и сигуран сам да ће веома јарко засијати на домаћој литерарној сцени.

„Ереја“ је комплексан роман, и неспретни читалац ће се лако преварити малим обимом књиге. Аркамова прича је само делић величанственог и суровог света у ком се одиграва. Пишчева машта показује завидну дубину и промишљање о сваком детаљу током стварања дела. Али, за разлику од неких писаца модерне фантастике, Милош није циљао на претерано детаљисање у неким моментима. Напротив, доста тога оставио је недореченим, за будуће књиге. Оваквим начином рада, оставио је себи довољно простора да читаоцу понуди причу, али да и даље неки сегменти остану под велом тајне.

Пролог се одиграва у Готији, где Аркам живи са својом супругом и пријатељем, музичарем Ахамом. У дом му упадају непознати људи, који на себи носе бронзане медаљоне (мала помоћ: ово је поприлично битно) и под претњама, Аркам пристаје да им исприча своју причу, која пак почиње у далекој Ереји.

Његова прича је лична, пуна размишљања и рефлексија на стварност која га окружује. Кључна је његова борба да очува сопствену човечност под теретом магије која даје надљудске моћи, али захтева ужасну цену: канибализам. Наравно, као што ни „Ереја“ није петпарачки роман, ово није једина унутрашња борба у његовом уму. Ту су још и љубав према девојци, као и ратнички гениј који носи у себи. У Аркаму нећете пронаћи митског хероја, попут Херакла или Јасона, већ човека, са свим својим врлинама и манама. Иако јуриша на војске, он није неустрашив, већ суочен са својим страхом.

Ни други јунаци нису ништа слабије портретисани. Ахам, музичар на бесиему и лично мој омиљени јунак, дрски је песник и женскарош, није клише „верног пратиоца“, као у многим другим романима, већ можете осетити његово дубоко пријатељство које осећа према Аркаму. Такође, ту је и Дајна, интригантна девојка у коју се Аркам заљубљује, као и Мерито Таскал, Лејрито, Вођа, Ниолах Бренос и многи други. Сви они само доприносе квалитету Милошевог романа.

Оно што је прави драгуљ ове књиге јесте свет у ком се радња дешава. „Ереја“ има богат, пребогат свет, са потенцијалом да се такмичи са световима Мартина, Џордана, Толкина, Линча, Прачета. Величина света спојена са несвакидашњом сликом суровости које човек може извести према другом човеку. Историја и устројство света су дубоко уплетени у радњу и не чине само декорацију, тапет с шаром мермера да би имитирао камен, већ кључно делују на ликове и фабулу. Милош је тако успео да изведе оно што многима измакне из руку, а то је да ликови заиста буду део света у ком се налазе.

Стил којим Милош пише, лаган је и једноставан, што невероватно олакшава само читање овог изузетног дела. Читалачке очи ће лако ићи са реченице на реченицу, уживајући у ономе што прочитају. Не либи се да користи хумор у једном крајње озбиљном делу, са великим успехом. Баш зато, стил је далеко лакши и пријемчивији за читање. Они који воле да се удубе у дело, биће дефинитивно очарани оним што су прочитали. Крај који нам неке ствари открива, док друге само назначава, само додатно буди жељу да Милош напише још неку књигу о овом свету.

Заиста дуго, на домаћој сцени епске фантастике нисмо имали једно овакво дело. Његова вредност је још већа зато што је изашла из пера младића који има седамнаест година. Још и више када напоменемо да му је ово друго дело. То нам је само гаранција да се на српском литерарном небу појавила једна нова, млада звезда, од које треба очекивати ремек-дела високог квалитета.

Са великом чашћу,

Стефан Мијатовић