VII ВЕЉКОВИ ДАНИ 2013.

ПРОГРАМЧетвртак, 5. децембар:  [19:00] Свечано отварање Вељкових дана  [19:30] Округли сто Равница Вељка ПетровићаУчествовали: проф. др Тихомир Петровић, проф. др Милош Ковачевић, проф. др Јован Пејчић, проф. др Саша Радојчић и Бранко Ћурчић.Представљање зборника саопштења Вељкови дани 2012.   [Велика сала Скупштине града Сомбора – здање Жупаније] ВИДЕО ПРИЛОГПетак, 6. децембар:  [16:00] Промоција књиге Милутина Стојића добитника награде Гран при Голубић  2012Водитељ програма: Снежана СтојановићПроглашење добитника награде Голубић 2013за  најуспелију причу ученика основних исредњих школа [Сала Дечјег одељења – Трг цара Лазара 3] ВИДЕО ПРИЛОГ[19:00] Књижевни портрет Милисава Савића, добитника наградеВељкова голубица за 2012. Учествовали: Зоран Радисављевић, уредник Политике, проф. Тиодор Росић, проф. др Тихомир Петровић, Ненад Шапоња, књижевни критичар и Милисав Савић [20:30] Проглашење добитника награде Вељкова голубица у 2013.за свеукупно приповедачко стваралаштво  [Велика сала Скупштине града Сомбора – здање Жупаније] ВИДЕО ПРИЛОГПокровитељи програма:Министарство културе и инфромисања РС, Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање АП Војводине и Град СомборИзјава Саше Хаџи Танчића на додели награде Вељкова голубица у 2013.за свеукупно приповедачко стваралаштво: - Вељкова славна „Голубица са црним срцем” доводи до праизвора сваког људског прегнућа и достигнућа, а то је стремљење увис, тежња ка вишем и летење као такво. Оно што по равни уметничког обликовања ликова Вељко Петровић такође веома успешно постиже у датом симболичком кључу, истичемо као врлину, као нешто потпуно природно његовом исказу у делу. При свему постоји један лични, ауторски разлог који ме навео и определио за поетчки приступ делу писца, чијим именом је утемељена награда коју имам изузетну част данас да примим. Јер, оно што истичем као метафорички карактер Вељкове приповетке „Голубица са црним срцем” и по карактеру мога приповедног дела, подразумевам као нешто сасвим примерено поетичком кључу у којем он настаје. Наиме, од дела до дела, увек од замисли до испуњења, читав мој живот симболише корњача. Али, сама корњача ми је у највећој мери изгледала вредна причања, при чему би у корист приче ипак требало споменути и причу о причи. И као што корњача настаде у најдавнијем прошлом времену и прича је већ такорећи сасвим превучена драгоценом патином постојања. Она је много старија од сваке књижевности и не треба је појмити по годовима њеног древног бића, ни по двострукој природи њеног смисла између живота и уметности.