Сомборски књижевни фестивал - саопштење
САОПШТЕЊЕ О РЕЗУЛТАТИМА КОНКУРСА ЗА ДРУГУ КЊИГУ АУТОРА МЛАЂИХ ОД 35 ГОДИНА У ОКВИРУ СОМБОРСКОГ КЊИЖЕВНОГ ФЕСТИВАЛА ЗА 2020. ГОДИНУ
Сомборски књижевни фестивал и Градска библиотека „Карло Бијелицки“ у Сомбору у новембру 2019. године расписали су конкурс за другу књигу аутора до 35 година. Према пропозицијама конкурса, рукописи су слати под шифром. Конкурс је закључен 31. јануара 2020. године.
На конкурс је пристигло 22 рукописа. Жири, који је заседао у саставу Тамара Бабић, Бранислав Живановић и Драган Бабић, издвојио је три рукописа:
- Eta Carinae Данице М. Савић,
- Седам сломљених прича Страхиње Млађеновића, и
- Чопор степских вукова: есеји о књижевним и културолошким супротностима Душана Милијића
У наредној серији разматрања, жири је одлучио да на петом конкурсу Сомборског књижевног фестивала награди рукопис Eta Carinae Данице М. Савић.
Награда, која се састоји из штампања награђеног рукописа и дипломе, биће уручена током Сомборског књижевног фестивала, који ће се одржати 8. и 9. маја текуће године.
Даница М. Савић (Београд, 1986) је основне и мастер студије Српског језика и књижевности завршила на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Kрагујевцу. Монографију Авангардни експеримент Растка Петровића објавила је 2017. године. Добитница је награде „Андра Гавриловић“ за најбољу књижевну критику 2016. године, као и награде „Улазница 2017“ за жанр есеја. Радови су јој заступљени у зборницима и домаћим часописима за књижевност и културу.
Рукопис Eta Carinae садржи тридесет и седам песама подељених у пет циклуса неједнаког обима који одају утисак кохерентности и заокружености. Песникиња проговара не само о својој стварности, већ и о колективној свести своје генерације, на тај начин непрестано идући од личног и конкретног ка општем и универзалном. Она неретко открива детаље свог песничког поступка, позивајући читаоце у своју интиму и делећи свој књижевни свет са њима. Песнички и прозни канон на који се ослања твори њен референтни оквир и прозор у свет, али и тачку сусрета са свакодневицом која хрли у њен лични простор стварања. Премда без формалне риме, песме рукописа Eta Carinae успостављају своју унутрашњу шему римовања и ритам који уводи музикалност у читалачко искуство и употпуњује га.