СИМОНУ ГРАБОВЦУ „ВЕНАЦ ЛАЗЕ КОСТИЋА”
Свечано уручење награде - петак. 6. јун, у 12.00 часова, Легат Мирослава Јосића Вишњића
Трочлани стручни жири, у саставу Давид Кецман Дако, књижевник и критичар (председник), Горан Малбаша, компаративиста и библиотекар, и песник Слободан Зубановић, прошлогодишњи добитник овог признања, био је једногласан у одлуци да Песничка повеља „Венац Лазе Костића” за 2025. годину припадне Симону Грабовцу, српском песнику, есејисти, књижевном и позоришном критичару.
Венац Лазе Костића је признање које се истакнутим и делом већ увелико потврђеним српским песницима додељује за целокупан песнички опус. Лауреату се награда додељује почетком јуна, као централни део програма јединствене књижевне манифестације „Дан Лазе Костића”, коју сомборско Уружење грађана „Раванградско пролеће” и Градска библиотека „Карло Бијелицки” у садејству приређују уз покровитељство Града Сомбора.
– Било о чему да је реч, а најпре о мотивима којима је заокупљен и тиме изазван да се приклони писању лирике, есејистичких дела, књижевне и позоришне критике – истиче се у образложењу жирија – Симон Грабовац делом и у сталном успону потврђује своју стваралачку засебност, изразиту индивидуалност. На томе се темељи сва његова самосвојност којом се већ првим песничким књигама објављеним крајем минулог века, издвојио из тадашњег, доминантног „авангардизма”, када је поетска реч – како и сам казује у својим есејима – била „загађена песничком меланхолијом и ништа се друго није могло видети, чути...” За разлику од многих својих савременика, било да је реч о старијим или о песницима из своје генерације, није брзао у објављивању књига. Занимљиво је да је између прве и друге песничке збирке прошло пет, а до треће је морало да прође и дванаест година. Зналачки, стрпљиво, непрестано изграђујући свој поетски концепт, током минуле четири и по деценије достигао је књижевну зрелост са веома наглашеним личним печатом. Таква оригиналност и доследност у грађењу модерне поетске изражајности од личног лирског знаковља „довела” га је и до Венца са именом Лазе Костића.
Из библиографије Симона Грабовца издвајамо оно најбитније.
Рођен је 1955. године у Подновљу (БиХ). Студије завршава на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је члан редакције часописа Поља (1979‒1984) и главни и одговорни уредник издавачке делатности Новог зенита (Српски књижевни магазин и књиге) од 1992. до 1994. године. Бавио се и драматуршким радом. Основао је са Звонимиром Павловићем позоришну групу Интервентна трупа „Форгов” (1989‒1990). Био је уредник и селектор Малог позорја (1985‒1994) које је, с колегама, трансформисао у Интернационални фестивал алтернативног и новог театра ИНФАНТ, 1995. године. Био је његов уметнички и програмски директор, селектор и извршни продуцент. Аутор је концепта и уредник Новосадског летњег фестивала (1994, 1995. и 1996), као и полазишних текстова за представу Чудна петља. Драматург је представa Уроборос, Излог, Наше место, 10 (Десетка) и аутор два либрета за модеран балет: Предсмртна љубавна песма и Најлепше певају заблуде. За културно-уметнички програм РТС ‒ ТВ Нови Сад написао је неколико сценарија ‒ Четврт века Поља, Војвођански песници, Данило Киш: Детињство, Триптихон... Приредио је седам зборника Стратегије новог театра, као и зборнике радова Ка другачијем театру и Дијалог о фестивалима. Поред књижевне бави се и позоришном критиком, промишљањем позоришта, посебно алтеративним и новим театром: Просијавање (Монографија поводом 35 година ИНФАНТ-а), 10. ИНФАНТ, Магична петља, ИНФАНТ прототип, Магична петља 2, Критичари о „Бапи”, Јаћин АО 5/1 и Поетика алтернативног театра.
Објавио је тридесет књига, од тога петнаест песничких:
Кртичњак (1979), Великом овну (1984), Прасак (1991), Посипање пепелом (1991), Страшни лик, изабране песме (2002), Ток ствари (2006), Исиот (2008) и на немачком језику 2013. а на македонском језику 2017, Кључне речи (2010), Повратне песме (библиофилско издање, 2011), Концентрични кругови, изабране и нове песме, 2015), Ложа (2016), Дубока тишина (2021) и Пропланак (2024). Приређивач је песничке антологије Ненадмашне поеме (2023).
Добитник је књижевне награде „Теодор Павловић” за књигу песама Дубока тишина (2021), награде Печат вароши сремскокарловачке (1980), Златне значке КПЗ Србије (1991), награде „Гојков Шешир” (2019) и награде „Душан Васиљев” за књигу Пропланак (2025)
Живи и ствара у Новом Саду.
