Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25101 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

ПРВЕНАЦ У ЕДИЦИЈИ „ВЕНАЦ ЛАЗЕ КОСТИЋА“

Само тридесетак дана по добијању Повеље „Венац Лазе Костића“, Давиду Кецману Даки је у издању Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ објављен мозаик-роман „Река за један дан“. У погледу жанровске одређености књига Давида Кецмана Даке „Река за један дан“ најближа је форми егзистенцијалног мозаик-романа, а може се прихватити и као лирско-медитативна проза коју у целину повезује нараторска нит Мартина Галаца. Сугестивнoм причом посве модерног концепта, најчешће о љубави, али и последицама оног што је тако драматично обележило његову животну путању, словом о невидном и нечујном а што је временом прерасло у нешто и од самог догађаја које га је изазвало стварније и трајније, то је поновни ход лавиринтом од свих тајанственији а име му је душа. Читајући ово дело од двадесетак поглавља која се и у погледу форме и стила често толико разликују те се чини да их није написала иста рука, сусрешћемо се са различитим модулацијама наративног поступка – од чврсто сижејно структурираног приповедања, до уплива лирске разуђености, све до прича у којима се нарација може у обрисима само назрети, а језик, ослобођен од очекиваних оквира, суверено истражује могућности смисла. - На граници поезије и прозе, фактографије, подупрте моментима из новинских чланака, и лирских модуса, „Река за један дан“ нас води у сусрет животима људи са маргине, који су у непрестаном дијалогу са својим сећањима, конструишући сопствени идентитет, у покушају да животу подаре некакв смисао. И као по некаквом правилу, ови се преломи дешавају у пољу ероса, као централном мотиву књиге, чиме се показује да су представе које гајимо о љубави често погрешне и да нас као такве неминовно воде у разочарење, а понекад и у пропаст. Али упркос томе, или можда баш због тога, љубав опстаје као основна мотивациона сила у животима ликова, сила која надилази пуко постојање.- забележио је у свом критичком приступу књизи књижевник Јован Зивлак.- Кецманови записи из сећања и о сећању настали су на конфликтној граници додира живота и летаратуре, снова и стварности, могућег и немогућег, лепог и његовог опозита, заборава и евокације. – бележи у свом критичком прислову овом делу књижевник Анђелко Анушић, аутор поговора, и додаје: - Мислим да ћемо бити близу истине ако кажемо да је „Река за један дан кратки љубавни роман, роман о младићству и о сазревању (са иконом Вертера у позадини), можда понајпре роман о уметнику у младости, или је пак роман о старењу и о старости, лирска хроника/дневник наше савремене паланке... У својој чудесној жанровској помешаности и надреалној испомераности менталних слика и привиђења из стварности, и још више – из сећања и присећања , ова књига је све то истовремено. С оне стране сваке дилеме, једно је сигурно: Кап се самоспознала у Реци. А Река се огледнула у капи.- закључује књижевник Анђелко Анушић своју препоруку за читање новог дела Давида Кецмана Даке. Објављивањем овог дела, у Градској библиотеци „Карло Бијелици“ у Сомбору зачета је Едиција „Венац Лазе Костића“ у којој ће се сваке године јављати дело лауреата - добитника књижевне награде која носи име великана нашег песништва.