Представљање књиге песника Ђорђа Сладоја
Градска библиотека „Карло Бијелицки“ организовала је у уторак, 23. јуна, представљање књиге Занатски дом (Православна реч,2019) песника Ђорђа Сладоја.
...Сладојева поезија још чува старинску амбицију да нас као народ држи на окупу. Без обзира на њену начелну резигнацију, без обзира на ноту цинизма која се провлачи готово свим њеним рукавцима, она са много племените енергије покушава да остане у близини онога што нас као народ конституише. Његова архаизована и патинирана лирика поседује страховиту актуелност – уз њену помоћ, њеним духовним и вербалним финесама, лакше се супротстављамо ономе што нас сиромаши и раздваја. То је, у ствари, тај драгоцени стратешки аспект његове лирике, оно што нам још може помоћи да се конституишемо као озбиљна и одговорна заједница читалаца и слушалаца. Као озбиљна нација. Најпростије речено: док читамо и слушамо ове стихове јасно нам је да ту негде и ми припадамо, да је то и наш дом.
Желидраг Никчевић
У програму су учествовали: Бранислав Зубовић, песник, Ђорђе Нешић, песник иЂорђо Сладоје, песник.
Домаћин вечери била је Наташа Туркић, дирекотрица ГБКБ
Ђорђов Занатски дом је лирска књига мудрости која нам нуди могућност да сазнамо ко смо, од чега смо саздани и где смо данас, у веку технолошког напретка, који евидентно нисмо успели да искористимо на најбољи начин. - рекао је Бранислав Зубовић у свом излагању.
О Сладојевој поезији говорио је и Ђорђе Нешић, песник: Занатски дом је велики аутопоетички исказ у славу поезије, јер Сладоје спаде међу ауторе који поезију схватају као морални чин највишег реда. Дужност је оног којем је творац подарио талент да чувајући и памтећи најдубље слојеве свог језика и бруј његове исконске мелодије, чува од расула тај језик, а тиме и себе као појединца, друштвену заједница и народ ком припада.
ЂОРЂО СЛАДОЈЕ рођен је 1954. године у Клињи код Улога, у Горњој Херцеговини. Гимназију је завршио у Сечњу, а студије социологије у Сарајеву. Живи у Новом Саду, и радио је као уредник у Културном центру Новог Сада.
Извор фотографије
Објавио је књиге песама:
Дневник несанице (1976), Велики пост (1984), Свакодневни уторник (1989), Трепетник (1992),
Плач Светог Саве (1995), Петозарни мученици (1998), Далеко је Хиландар (2000), Огледалце српско (2003,2018), Мала Васкрсења (2006), Манастирски баштован (2008, 2009) Златне олупине (2012), Силазак у самоћу (20015), Певач у магли (2017), књиге изабраних песама:
Дани лијевљани (1996), Чуваркућа (1999), Душа са седам кора (2003), Поглед у авлију (2006), Горска служба (2010), Земља и речи (2011) и Одлагање одласка (2019). Приредио је Најлепше песме Рајка Петрова Нога (2002).
За свој песнички рад добио је низ најзначајнијих награда: Змајеву награду, Дучићеву награду, Дисову награду, Жичку хрисовуљу, награду „Бранко Ћопић”, „Лаза Костић”, „Јелена Балшић”, „Ристо Ратковић”, „Скендер Куленовић”, „Душко Трифуновић”, „Матијевић”, „Шантићеву награду”, „Петровдански вијенац”, „Круна Деспота Стефана Лазаревића”, „Кочићево перо”, „Кондир Косовске девојке”, „Печат Вароши сремскокарловачке”, БИГЗ-ову награду, „Пјесник – свједок времена”, награду листа „Младост”, „Град писаца – Херцег Нови”, „Заплањски Орфеј”, Октобарску награду Врбаса, „Одзиви Филипу Вишњићу”, „Велику базјашку повељу” у Румунији, „Змај Огњен Вук”, „Марко Миљанов” и „Песничко успење” на 700-годишњицу манастира Бањска, „Посебну Вукову награду” за животно дело и „Извиискру Његошеву” за живтоно дело, а поводом књиге „Занатски дом”.
О поезији Ђорђа Сладоја писали су најистакнутији српски критичари и објављена су два зборника критичких радова. Поводом награде „Жичка Хрисовуља” Библиотека „Стефан Првовенчани” из Краљева организовала је разговор о Сладојевој поезији и 2008. године објавила зборник радова са тога скупа под насловом Ђорђо Сладоје, песник. На књижевној манифестацији „Пјесничка ријеч на извору Пиве” одржан је симпозијум критике о поезији Ђорђа Сладоја, а Културни центар у Плужинама и новосадски издавач „Орфеус” објавили су 2016. године зборник радова са поменутог симпозијума критике о поезији Ђорђа Сладоја под насловом Силазак у самоћу.
Живи и ради у Новом Саду.
