Петнаести ВЕЉКОВИ ДАНИ
Сомборска библиотека и Организациони одбор Вељкових дана приређују 15. Вељкове дане, 7. и 8. новембра 2024. године, под покровитељством Града Сомбора, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Министарства културе Републике Србије.
У четвртак, 7. новембра, у згради Дечје библиотеке, од 14 сати, биће одржана додела награде Гран при Голубић у 2024. години, за најуспелију причу ученика основних и средњих школа. Програм ће бити обогаћен представом у изведби деце Драмског студија „Лептиров облак“. - Резултати конкурса Голубић
Свечано отварање манифестације и округли сто на тему „И други списи Вељка Петровића“ биће истог дана, 7. новембра, у 18 сати, у згради Дечје библиотеке. Учесници критичко-научног скупа су: Сена Михаиловић Милошевић, Јована Војводић, Мухарем Баздуљ и Саша Радојчић.
У петак, 8. новембра, у згради Дечје библиотеке, од 18 сати, за округлим столом биће представљен књижевни портрет Радослава Петковића, добитника награде у 2022. години. О његовом делу говориће: Наташа Гојковић, Предраг Петровић, Владан Бајчета и Марко Аврамовић.
Разговор са учесницима, оба дана, водиће Милета Аћимовић Ивков.
Манифестација се завршава уручењем награде „Вељкова голубица“, за свеукупно приповедачко стваралаштво, у 2024. години.

ДРАГО КЕКАНОВИЋ, приповедач, романсијер, песник, драмски писац и сценариста, рођен је 1947. године у Братуљевцима, код Славонске Пожеге, у Хрватској. Школовао се у Пожеги и Осијеку. На Филозофском факултету у Загребу дипломирао је Југославенске језике и књижевности и Компаративну књижевност. Био је уредник загребачког Студентског листа, један од оснивача и уредник позоришног часописа Пролог, уредник за причу у часопису Полет, уредник и приређивач већег броја заборављених приповедача у Српском културном друштву „Просвјета“. Најдуже је радио као уредник и драматург у Драмском програму Телевизије Загреб, односно Хрватске радио-телевизије.
Објавио је следеће књиге:
Свјетлост шумa, песме, Центар за културу, Осијек, 1965.
Механика ноћи, списи, приче, Разлог, Загреб, 1971.
Вечера на веранди, приче, Напријед, Загреб, 1975.
Ледена шума и друге кратке приче, ЦДД, Загреб, 1977.
Потомак сјена, роман, Напријед, Загреб, 1978.
Ивањска ноћ, роман, БИГЗ, Београд, 1985.
Заглада, избор на пољском, Краков, 1985.
Панонски диптих, две приче, „Аугуст Цесарец“, Загреб, 1989; СКД „Просвјета“, 2020.
|
Рибља стаза, роман, Каирос, Сремски Карловци, 1997. Амерички сладолед, роман, СКД „Просвјета“, Загреб, 1997; Каирос, Сремски Карловци - Будућност, Нови Сад, 1998.
На небу и друге приче, приче, Каирос, Сремски Карловци, 2002.
Вепрово срце, роман, СКЗ, Београд, 2012; СКЗ/ИНВЕЈ/ВИТАЛ, Београд/Вршац 2013; Лагуна, Београд, 2022.
Усвојење, приче, Каирос, Сремски Карловци, 2013, 2014.
Изабране приче, Каирос, Сремски Карловци, 2015.
Приврженост, роман, СКД „Просвјета“, Загреб, 2021; Лагуна, Београд, 2022.
Добитник је следећих награда:
„Седам секретара СКОЈ-а“ (за књигу Механика ноћи, списи, 1971), листа Ослобођење (за кратку причу, 1975),
листа Политика (за кратку причу, 1975),
листа Младост (за Вечеру на веранди,1976),
„Владимир Назор“ (годишња награда за Потомак сјена, 1978),
„Сава Мркаљ“ (за допринос култури Срба у Републици Хрватској, 2012).
За роман Вепрово срце добио је награде: „Светозар Ћоровић“, „Виталова награда године“ (2013), „Борисав Станковић“ (2013), „Душан Васиљев“ (2013), „Бранко Ћопић“ (2013).
За књигу прича Усвојење добио је награде: „Григорије Божовић“ (2014), „Данко Поповић“ (2014) и „Андрићеву награду“.
Први је добитник награде „Београдски победник“ за роман Приврженост.
Његове драме Дионис према Еурипиду (1975), Карневал цврчака према роману М. Јирсака (1980) и Есекерски заљубљеници према К. Голдонију (1989) извођене су у Минитеатру у Осијеку (режија Б. Мешег), односно у осјечком Хрватском народном казалишту (р. М. Царић). Аутор је сценарија за телевизијски филм Тена према новели Јосипа Козарца (р. М. Фанели, 1976), као и телевизијских драма Приче за лаку ноћ (према ловачким причама Тургењева, Верге, Мопасана и других писаца, (р. Т. Курелец, 1978), текста за документарни филм o сликару Мирославу Шутеју (р. Н. Пуховски, 1988). Сценариста је телевизијске серије према недовршеном роману И. Г. Ковачића Хајдучки гај (р. Б. Шмит, 1991), косценариста дугометражних играних филмова Испод црте (р. П. Креља, 2005), Коњаник (р. Б. Иванда, 2005), Леа и Дарија (р. Б. Иванда, 2011).
Приповетке су му превођене на пољски (Заглада, Краков, 1985), енглески, немачки, руски, шпански, мађарски и словеначки језик.
Живи у Загребу.