Откривена биста Јаноша Херцега

У дворишту Дечијег одељења Градске библиотеке Карло Бијелицки, 14. априла 2012. године, свечано је откривена биста сомборског и војвођанског мађарског књижевника Јаноша Херцега. Биста Јаноша Херцега постављена је поред друга два сомборска књижевна великана, Вељка Петровића и Лазе Костића, седамнаест година након књижевникове смрти. Прича о постављању спомен обележја зачета је још на комеморацији поводом Херцегове смрти 1995. године, када су тадашњи званичници обећали и превођење његових радова на српски језик и давање његовог имена улици у којој се родио. Од свега обећаног за сада је једино биста угледала светлост дана. - Херцегова дела не треба преводити због тога што је после Тријанонског споразума преузео улогу ствараоца веза између националних култура, већ због тога што је све што је написао есенција историје Сомбора и региона, па је недопустиво да историју коју је документовао упознају само читаоци мађарског језика - казао је Јожеф Ј. Фекете на конференцији приређеној поводом откривања бисте Јаноша Херцега. Фекете је казао да на пример у роману „Мóдосулáсок” (Промене) пише о Сомбору и о томе како је постао оно што је данас. Иницијативу за постављање бисте Јаношу Херцегу подржали су Градска библиотека Карло Бијелицки, Градски музеј, Народно позориште Сомбор, Мађарска грађанска касина. - Прва идеја о бисти родила се у Историјском архиву када је директор био Александар Каич - казао је Иштван Шилинг, етнолог и универзитетски професор, који је тада био запослен у Историјском архиву. - Гледали смо у двориште библиотеке и директор ме је питао, још за Херцеговог живота, шта мислим, чија биста треба да буде трећа. Одговорио сам му да би то требало да буде Јанош Херцег - испричао је Иштван Шилинг. Он је казао да постоји неколико магнетофонских трака са разговорима које је водио са Јаношом Херцегом о сећањима на Вељка Петровића, Милана Коњовића и друге теме.Књижевник Давид Кецман прочитао је препев једне Херцегове песме, а о значају његовог рада говорио је Радивој Стоканов из Градске библиотеке. На књижевников живот у Дорослову осврнуо се Ласло Месарош, председник тамошњег Мађарског културно-уметничког друштва „Мориц Жигмонд” и члан Националног савета мађарске националне мањине. Од обећања датих на комеморацији поводом смрти Јаноша Херцега за сада је испуњено само постављање бисте. За војвођанску културу било би врло значајно превођење његових радова на српски језик, а остало је још и питање улице која би носила његово име. То је делимично испуњено, јер је донета одлука о крштењу улице, али она за сада постоји само у урбанистичким плановима и налази се на крају града. Првобитни предлог био је да име Јанош Херцег понесе улица Ивана Цанкара, она у којој се овај значајни сомборски књижевник родио. Домаћин скупа о Јаношу Херцегу био је члан Градског већа Чаба Сакач.Тивадар Фараго