Конференција „Библиотекарство у 21. вијеку: између културног дијалога и дигиталне доминацијеˮ
Конференција „Библиотекарство у 21. вијеку: између културног дијалога и дигиталне доминацијеˮ одржана је 21. и 22. маја 2026. године у Студентском културном центру Универзитета у Бањој Луци, у организацији Универзитета у Бањој Луци. Дводневни скуп окупио је библиотекаре, наставнике, истраживаче, студенте и стручњаке из области библиотекарства и високог образовања са циљем да се кроз стручни и академски дијалог преиспита улога библиотека у савременом друштву и укаже на изазове које доноси убрзана дигитализација.
Свечано отварање конференције обележили су говори организатора и учесника који су истакли значај библиотека као простора знања, културе и критичког мишљења. Проректор за научноистраживачки рад и развој Универзитета у Бањој Луци проф. др Александар Остојић нагласио је да библиотеке и у дигиталном добу морају сачувати своју образовну, културну и хуманистичку мисију, истичући да су оне „мјеста учења, истраживања, размјене идеја и развоја академске и друштвене заједнице“. Отварању конференције присуствовали су и проректори Универзитета проф. др Кристина Пантелић Бабић и проф. др Далибор Кесић, као и саветница министра за високо образовање проф. др Недељка Ивковић.
Током конференције представљен је и први зборник радова Прве конференције библиотекара Универзитета у Бањој Луци, објављен на платформи BLUPress, званичној платформи Универзитета за електронско издаваштво. Уредница зборника и деканица Филолошког факултета проф. др Биљана Бабић истакла је да зборник представља трајно сведочанство једног важног професионалног и академског сусрета, али и почетак нове традиције окупљања библиотекара, научника и културних радника ради размене знања, искустава и идеја о будућности библиотекарске професије. Наглашено је да је идеја о организацији конференције настала из стварне потребе да се на једном месту окупе стручњаци који библиотекарство не посматрају само као професију, већ и као важан део културног, образовног и друштвеног живота.
Тема конференције отворила је бројна питања о положају библиотека данас, њиховој будућности и улози библиотекара у времену великих технолошких промена. Посебно је истакнуто да се савремене библиотеке налазе између потребе да прате дигиталне токове и обавезе да очувају своју основну мисију – ширење знања, развој културе читања, подстицање критичког мишљења и очување културног насљеђа.
О савременим изазовима дигитализације говорила је и Татјана Тимотијевић из Народне библиотеке Србије, која је нагласила да дигиталне библиотеке више нису новост, али да за регион представљају важан корак ка већој доступности знања. Према њеним речима, савремени корисници очекују брз и једноставан приступ информацијама, док развој дигиталних система омогућава повезивање библиотекарства са технологијом и јачање међудисциплинарне сарадње.
Проф. др Радославка Сударушић са Универзитета у Источном Сарајеву истакла је да библиотека, упркос бројним променама, остаје „организација знања“ и кључни простор за образовање и научноистраживачки рад. Председница Организационог одбора конференције Александра Стојковић нагласила је да је реч о првом догађају овог типа на Универзитету у Бањој Луци, захваливши учесницима и партнерима на подршци и сарадњи.
Посебан значај конференције је то што је окупила учеснике из Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Србије, Северне Македоније, Словеније и Румуније. Размена искустава међу библиотекарима из различитих средина показала је да библиотеке, без обзира на институционалне и националне оквире, деле сличне изазове и исту мисију – очување знања и његову доступност свима.
Конференција је била организована кроз шест тематских сесија, од којих су три одржане првог дана, а три другог дана конференције. Три сесије биле су посвећене факултетским и универзитетским библиотекама под темом „Да ли су универзитетске библиотеке и даље срце академске заједнице“, док су преостале три биле посвећене народним библиотекама и теми „Жива ријеч и читалачка култура – савремени изазови народних библиотека“.

У првој сесији учествовали су Јосип Шимић, Весна Абадић, Елена Станкоска и Александра Тртовац. Друга сесија окупила је Адису Жеро, Марину Неђић, Љиљану Мачкић и Жану Гњатовић. У трећој сесији излагали су Соња Стојичић Грујић, Гордана Ђоковић, Маријана Узуновски и Татјана Тимотијевић. У четвртој сесији учествовали су Биљана Томић, Татјана Богојевић, Биљана Ћелић и Марија Црнковић. Пета сесија окупила је Слободанку Јованић, Илијану Гавран Радојевић, Веру Петровић и Александра Гаћину, док су у шестој сесији излагали Јелка Панић, Јелена Рајић, Виолета Ботацо и Ана Васиљевић.

Поред тематских сесија, конференцију су обогатила и самостална предавања истакнутих стручњака, која су додатно осветлила савремене изазове библиотекарства и улогу библиотека у академском и културном простору. Мирослав Галић са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци представио је платформу BLUPress као званичну платформу Универзитета за електронско издаваштво. Славица Гостимировић из Народне библиотеке Добој говорила је на тему „Чувари знања у ери технологије: трансформација библиотекарства“, док је Маја Дејановић из Народне библиотеке Градишка поставила питање „Да ли жива ријеч остаје кључни инструмент развоја читалачке културе у дигиталном добу?“.
О значају академских библиотека и образовању будућих библиотекара говорила је Драгана Грујић са Филолошког факултета Универзитета у Београду у предавању „Академске библиотеке и компетенције будућих библиотекара“. Милица Шевкушић из Института техничких наука САНУ одржала је предавање „Улога високошколских библиотека у развоју отворене науке: изазови и препоруке“, док је Ивона Олариу из Конзорцијума „Анелис Плус“ из Румуније говорила о теми „Суочавање са изазовима нових пракси научног издаваштва: примјери из искуства Румуније“.
Велико интересовање за конференцију потврдио је и број пристиглих радова, као и активно учешће библиотекара и стручњака из различитих институција. Организатори су истакли да је циљ скупа био да отвори простор за размену идеја, искустава и примера добре праксе, али и да подстакне јачање сарадње и умрежавање библиотека и институција у региону.
Сомборску библиотеку и рад представила је дип. библиотекарка Жана Гњатовић са радом Жива реч у дигиталној ери - примери добре праксе у Градској библиотеци „Карло Бијелицки“ у Сомбору. Рад је доступан на платформи BLUPress. https://blupress.unibl.org/unibl/catalog/book/108