Књижевни сусрети С нашим писцима

Књижевни сусрети под називом „С нашим писцима“ одржани су у сали Дечјег одељења Градске библиотеке „Карло Бијелицки“, 12. и 14. јуна. 

Прво вече, у среду, 12. јуна, било је посвећено стваралаштву, протканом сомборским темама, академика Мира Вуксановића, књижевника, некадашњег управника Градске библиотеке „Карло Бијелицки“, Библиотеке Матице српске и садашњег управника Библиотеке САНУ, поводом изласка његогове књиге „Насамо с Миланом Коњовићем“.

Друге вечери, у петак, 14. јуна, представљен je ауторски портрет Саше Радојчића, песника, књижевног критичара, есејисте, преводиоца и професора филозофије уметности на Факултету ликовних уметности у Београду. У протеклој недељи овенчаног наградом „Венац Лазе Костића“.

Разговор са гостима, водио је Милета Аћимовић Ивков, књижевни критичар из Београда.

Видео прилог: РТВ Среће 

РТВ: Књижевни сусрети "С нашим писцима" у Сомбору, извор: РТВ (Бојана Радовановић)

Галерија

Среда, 12. јун 2019.

Књижевни разговор с Миром Вуксановићем, поводом изласка његове књиге

„Насамо с Миланом Коњовићем“ (Православна реч, 2018.)

У делу су биографија сликара, његове академске беседе и 26 казивања о сликарству, човеку, животу, патњи и радости, Сомбору, позоришту и другим темама. Посебно поглавље посвећено је ликовима Коњовићевих портрета и причама о њима.

Књига садржи есејистичке и приповедачке текстове Мира Вуксановића настајале у периоду од 1978. до 2018. године.

Објављен је и разговор о монографији „Стварност и мит“ у сликарству Милана Коњовића“ Лазара Трифуновића из 1979. године.

Обиље репродукција, цртежа и портрета додатно обогаћује ову изузетно вредну књигу о великом сликару и Сомборцу.

Академик и књижевник Миро Вуксановић рођен је 1944. године у Крњој Јели (Црна Гора).

Основну школу завршио је у месту рођења, гимназију у Боану и Никшићу, а Филолошки факултет у Београду.

Радни век започиње у Сомбору. Најпре као професор српског језика и књижевности (1969-1975), затим као управник Сомборске библиотеке (1975-1988). Након тога сели се у Нови Сад где 26 година руководи Библиотеком Матице српске. Од 2011. управник је Библиотеке Српске академије наука и уметности.

Објавио је:

Књиге романа: Клетва Пека Перкова (1977, 1978), Градишта (1989), Далеко било, мозаички роман у 446 урокљивих слика (1995), Семољ гора, азбучни роман у 878 прича о ријечима (2000, 2001), Точило, каме(р)ни роман у 33 реченице (2001), Кућни круг, роман у концентричом сну, (2003), Семољ земља, азбучни роман о 909 планинских назива (2005, 2006), Семољ људи, азбучни роман у 919 прича о надимцима (2011).

Књиге приповедака: Горске очи (1982), Немушти језик (1984), Вучји трагови (1987), Повратак у Раванград, биографске приповести с прологом и писмом својих ликова (2007, 2016), Отсвјуду, четири различите приповетке с истим намерама (2008), Читање таванице, приповедака 20, (2010), Даноноћник, записи, коментари, изреке, мале приче, песме у прози, есејчићи, сећања и разни осврти, 2014.

Приређене књиге: Лаза Костић у Сомбору (1980), Раванград Вељка Петровића (1984), Летопис Стевана Раичковића (2007), књигу разговора Ликови Милана Коњовића (1991), антологијско научно издање Петар ИИ Петровић Његош (2010), Српски рјечник или азбучни роман, књижевни делови из оба издања (1818, 1852), Вука Караџића (2012) и друга издања.

За књигу Семољ земља добио је НИН-ову награду 2005. године. Добитник је и награда Друштва књижевника Војводине, Политике, Борбе, „Лаза Костић“, „Меша Селимовић“, „Мирослављево јеванђеље“, „Вељкова голубица“ и других.

Иницијатор је оснивања и главни уредник Издавачког центра Матице српске, покретач и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности и Едиције Матица.

Живи у Новом Саду, ради у Београду.

Петак, 14. јун 2019.

Књижевни разговор са Сашом Радојчићем, представљање ауторског портрета

Песник, књижевни критичар, есејиста, преводилац,  Саша Радојчић рођен је 1963. године у Сомбору.

Објавио је:

Збирке песама: Узалуд снови (1985), Камерна музика (1991), Америка и друге песме (1994), Елегије, ноктурна, етиде (2001), Четири годишња доба (2004), Cyber zen (2013) и Дуге и кратке песме (2015);

Теоријске књиге: Ништа и прах, антрополошки песимизам Стеријиног даворја (2006), Стапање хоризоната, песништво и интерпретација песништва у филозофској херменеутици (2010), Разумевање и збивање, основни чиниоци херменеутичког искуства (2011) и Увод у филозофију уметности (2014);

Збирке огледа и критика: Провидни анђели (2003), Поезија, време будуће (2003), Реч после (2015), Једна песма (2016) и Слике и реченице (2017);

Преводе с немачког језика: Ханс Георг Гадамер, Похвала теорији (1996), Ханс Георг Гадамер, Филозофија и поезија (2002), Вилхелм Дилтај, Доживљај и песништво (2004), Ридигер Зафрански, Зло или драма слободе (2005), Ернст Јингер, Дроге и опијеност (2007), Ханс Георг Гадамер, Ко сам ја и ко си ти (2010), Херман Кајзерлинг, Јужноамеричке медитације (2015), Лу Андреас Саломе, Фридрих Ниче у својим делима (2016), Ханс Христоф Бинсвангер, Новац и магија (2018).

Приређене књиге: Божидар Кнежевић (2018), Аница Савић-Ребац (2019).  

За поезију је добио награде „Бранко Ћопић“, „Ђура Јакшић“ и „Ленкин прстен“; за књижевну критику награду „Милан Богдановић“; за целокупно песничко дело Дисову награду и „Венац Лазе Костића“.
    

На Факултету ликовних уметности у Београду предаје филозофију уметности.

Станује у Сомбору и Београду.
      

Разговор води

Милета Аћимовић Ивков

Песник, књижевни критичар, есејиста

Милета Аћимовић Ивков рођен је 1966. године у Богатићу у Мачви. Дипломирао је и докторирао на Филолошком факултету у Београду. Радио је као уредник у издавачким кућама Народна књига и Нолит. Главни је уредник Књижевног магазина од 2011. године. Пише поезију, есејистику, књижевну критику и научне чланке и студије. Објавио је књигу песама Дно (1995), књигу критичко-есејистичких текстова Свет и песма (2010) и књигу есеја о српским песницима Песничке загонетке (2011). Аутор је великог броја текстова у периодици и зборницима. За књигу песама Дно награђен је Бранковом наградом за поезију  1995. године. Добитник је и награде на И светском фестивалу Хаику поезије у Јамагати (Јапан, 1989. године) и  награде „Милан Богдановић“ за књижевну критику 2006. године.

Живи у Београду и Бановом пољу.