Књига нас спаја, август

Тема: Књиге о којима сви причају – књиге које заобилазимо и зашто их никада нисмо прочитали?"

На још једном сусрету Читалачког клуба „Књига нас спаја“ разговарали смо у пријатној и опуштеној атмосфери, као што то бива на нашим сусретима, о једној наизглед једноставној, а заправо веома занимљивој теми: књигама које сви читају, препоручују и хвале, а ми их упорно заобилазимо.

На почетку смо се запитали: Да ли постоји књига коју сви осим мене читају? Која је књига коју сви око нас хвале, а ми је никада нисмо прочитали? Постоји ли наслов за који су нас други више пута питали: „Како то ниси прочитао/ла?“ И да ли смо неку књигу ипак прочитали само зато што су је сви читали?
Убрзо смо дошли до питања зашто неке књиге заобилазимо. Да ли нас одбија тема, аутор, број страница, стил писања или управо чињеница да је књига превише хваљена? Може ли популарност да произведе отпор? И можемо ли имати мишљење о књизи коју нисмо прочитали?
На нашој заједничкој „листи заобилажења“ нашли су се веома различити наслови: „Страх од летења“, „50 нијанси сиве“, „1984“, „Мали принц“, „Слушкињина прича“, „Игре глади“, „Хари Потер“, „Господар прстенова“, „Хазарски речник“, „Црвено и црно“, као и књиге Љиљане Хабјановић Ђуровић, Добрице Ћосића, Јелене Бачић Алимпић. Неки наслови су се појавили више пута, а „Хари Потер“ се показао као једна од књига коју смо више пута свесно заобилазили.
Разлози су били различити. Неке књиге су нам биле предуге, неке нас нису привлачиле темом, неке смо доживљавали као превише популарне, а неке смо једноставно годинама остављали за „неки други тренутак“. Понекад је било довољно да нам се не допадне аутор, жанр или начин на који је књига представљена. А понекад је најједноставнији одговор био: „Једноставно ми се није читала.“
Занимљив део сусрета био је и моменат када би неко навео књигу коју је заобишао. Онај ко ју је прочитао и коме се допала имао је задатак да је одбрани и покуша да „убеди“ онога ко ју је одбацио да јој ипак пружи шансу.
Разговарали смо и о оној чувеној реченици: „Мораш да прочиташ ову књигу!“ Да ли нас таква препорука мотивише или, напротив, одбија? Можемо ли од речи „мораш“ створити отпор према нечему што бисмо можда сами, без притиска, једног дана пожелели да прочитамо?
Наравно, дотакли смо се и филмова. Може ли филм да замени читање књиге? Да ли смо неку књигу оставили по страни јер смо већ погледали њену филмску адаптацију? Или нас је, напротив, филм подстакао да књигу ипак узмемо у руке?
Један од забавнијих делова разговора био је покушај да замислимо како бисмо одбранили књигу коју нисмо прочитали. Ово питање је отворило још једну занимљиву тему: колико лако стварамо мишљење о нечему што заправо не познајемо? Колико на наш суд утичу туђе препоруке, критике, популарност, филм, друштвене мреже или оно што смо о књизи чули?
А онда смо дошли до једног занимљивог обрта: да ли смо некада почели да читамо књигу са великим отпором, а завршили је одушевљени? Да ли постоји књига коју смо некада одбацили, а којој бисмо данас дали другу шансу? Да ли смо неке књиге разумели тек када смо били старији?
Испоставило се да одговор није увек био исти. Неке књиге су остале на нашој листи заобилажења, али неке су ипак успеле да пробију наш отпор. „Малог принца“ и „Дервиша и смрт“ неки од нас су, после дугог опирања, ипак прочитали. И управо ту се отворило занимљиво питање: можда није проблем увек у књизи, већ у тренутку у којем смо је срели.
Разговарали смо и о томе шта за нас значи када кажемо да је нека књига „прецењена“. Да ли је заиста прецењена или једноставно није књига за нас? Може ли једна књига истовремено бити квалитетна, важна и популарна, а да се нама ипак не допадне? И да ли популарност уопште значи квалитет?
На крају смо свако за себе размислили: којој књизи бисмо ипак дали шансу? Не морамо је прочитати одмах. Понекад је довољно признати да можда још није дошло њено време.Јер књиге не би требало да буду обавеза. Неке нас освоје од прве странице, неке тек после много година, а неке једноставно никада не постану „наше“. И све је то део читалачког искуства.
А можда је најважније управо то да не морамо сви волети исте књиге да бисмо разговарали о њима.
Зато је за наш следећи сусрет остало једно питање које нисмо поставили само једни другима, већ га постављамо свима нама: Да ли нас више спајају књиге које смо сви прочитали или оне о којима можемо потпуно различито да мислимо? Јер, можда се суштина нашег клуба и крије управо у томе: Књига нас спаја, чак и када нас не спаја исто мишљење о њој.
Као и увек, завршни део сусрета био је посвећен књигама које тренутно читамо.

Прoгрaм Клубa „Књига нас спаја” oсмишљaвa и вoди Жaнa Гњaтoвић, библиoтeкaркa.

Позивамо вас на нови сусрет Читалачког клуба „Књига нас спаја“, који ће бити одржан у понедељак, 3. августа, са почетком у 18.00 часова, на Позајмном одељењу за одрасле Градске библиотеке „Карло Бијелицки“.

Овога пута рaзговараћемо на тему: „Књиге о којима свим причају – књиге које заобилазимо и зашто их никада нисмо прочитали”

Читалачки клуб „Књига нас спаја“ окупља љубитеље књижевности сваког првог понедељка у месецу. У пријатној атмосфери, уз лимунаду, кафу или чај разговарамо о књигама, писцима и темама које нас повезују кроз читање.

Уколико волите књиге и желите да своје читалачко искуство поделите са другима, придружите нам се. Учешће је бесплатно, а нови чланови су увек добродошли.

Прoгрaм Клубa „Књига нас спаја” oсмишљaвa и вoди Жaнa Гњaтoвић, библиoтeкaркa.

Добро нам дошли!