Књига којој бисмо променили крај

На сусрету Читалачког клуба за младе разговарали смо о теми „Књига којој бисмо променили крај“ – о завршницама које су нас изненадиле, растужиле, разочарале или навеле да пожелимо да причу наставимо на неки други начин.

Разговор смо започели питањем: Која је књига коју сте прочитали, а чији вас је крај дуго пратио? Убрзо се показало да су управо завршнице често оно што најдуже памтимо. Помињане су књиге „Дете 44“, „Лет изнад кукавичјег гнезда“, манга „Бележница смрти“, „Дневник Ане Франк“, „Јадна Лиза“, бајке чији су нам завршеци добро познати, као и „Мало живота“. Разговарали смо о томе да ли нам се некада књига веома допадне, а да нас њен крај ипак разочара, као и о тренутку када после последње странице помислимо: „Не, ово није требало овако да се заврши.“

Посебно занимљив део разговора био је посвећен питању шта за нас уопште значи добар крај. За неке учеснике он мора да буде логичан и да произлази из свега што се у причи претходно дешавало. Други више воле када их крај изненади и када не могу унапред да га предвиде. Разговарали смо и о томе да ли добар крај мора бити срећан, може ли тужан или отворен завршетак бити снажнији од срећног и да ли волимо када нам писац на крају све објасни или нам остави простор да сами наставимо причу у својој машти.

Једно од занимљивих открића било је да неки читаоци прво прочитају крај књиге, па тек онда започну читање. То је изазвало посебно занимљиву реакцију у групи и отворило питање шта уопште значи „изненађење“ у књижевности ако читалац унапред зна како се прича завршава.

У другом делу разговора прешли смо са питања „какав је крај?“ на питање „какав је крај могао да буде?“. Учесници су предлагали књиге којима би променили завршницу и објашњавали шта им је у оригиналном крају засметало. Помињане су „Ловац у житу“, „Дама са камелијама“, манга „Бескућни бог“, трилогија „Послушност“, „На посебно те водим место“, „Каштанка“, као и Достојевски и прича „Малишан код Христа на божићној јелци“.

Размишљали смо шта би се догодило када главни лик не би донео одлуку коју је донео, када би изабрао потпуно другачији пут или када бисмо неком лику променили судбину. Да ли бисмо некога спасили, неке ликове спојили, друге раздвојили, а неке ипак оставили саме? И још важније – да ли би промена краја променила и поруку целе књиге?

Управо ту разговор више није био само о књигама које смо прочитали, већ и о нама као читаоцима. Јер када кажемо да бисмо променили крај, заправо откривамо шта нам је важно у причи, које изборе разумемо, које не прихватамо и какву бисмо судбину пожелели њеним ликовима.

Посебан део сусрета био је када је једна од учесница поставила питање о томе да ли смо љути, бесни, равнодушни или се на неки други начин осећамо када нам се крај никако не свиђа. Већина је рекла да су љути и да их такав крај држи још неко време. Тако смо разговарали и о томе колико снажан емотивни траг може да остави завршетак књиге – чак и онда када смо незадовољни њиме.

На крају сусрета уследила је креативна игра „Нова последња страница“. Свако је осмислио нови крај неке књиге, али је задатак био да напише само последњу реченицу, без објашњења и без откривања на коју се књигу односи. Остали учесници покушавали су да погоде о којој је причи реч.

Овај део сусрета нас је посебно заокупио – било је погађања, смејања, враћања на познате ликове и покушаја да се из једне једине реченице препозна цела прича. Најзанимљивија су била нова виђења завршетака „Малих жена“, „Нечисте крви“ и „Моје Африке“, јер су показала колико једна иста прича може да добије другачији смисао када јој само мало померимо последњу страницу.

Сусрет смо завршили питањем: Да ли бисмо, када бисмо могле, заиста промениле крај неке књиге – или бисмо јој ипак оставиле право да нас изненади?

Можда је управо у томе и чар читања: не морамо увек да волимо крај, али можемо да разговарамо о њему, да га преиспитујемо, замишљамо другачији и, макар на тренутак, постанемо писци приче коју смо читали.

Као што смо се договорили на претходном сусрету, заједно ћемо стварати књигу цитата под називом „Речи које смо изабрали – цитати чланова читалачког клуба за младе“, у којој ћемо писати и лепити унапред припремљене цитате из књига које смо прочитали. Вечерас су у њу стављени први листићи и тако је започето стварање нечег трајног са ових састанака и дружења.

Следећи састанак заказан је за 19. октобар, а о теми ћемо се договорити у Вајбер групи клуба.

Урeдницa прoгрaмa: Жaнa Гњaтoвић, дипл. библиoтeкaркa

O читaлaчким клубoвимa кoje урeђуje и вoди библиoтeкaркa Жaнa Гњaтoвић у сoмбoрскoj библиoтeци мoжeтe прoчитaти нa ЛИНКУ.

***

Наредни сусрет Читалачког клуба за младе биће одржан у понедељак, 21. септембра, у 19 часова у Градској библиотеци „Карло Бијелицки“ у Сомбору. Разговараћемо на тему „Књига којој бисмо променили крај“.

Постоје књиге чији нас завршетак изненади, растужи или остави са утиском да је прича могла да се заврши другачије. Коју бисте књигу ви изабрали? Шта бисте променили у њеном крају и како би та промена утицала на причу?

Укoликo стe зaинтeрeсoвaни дa нaм сe придружитe, мoжeтe сe приjaвити личнo у Библиoтeци, пoзивoм нa брoj тeлeфoнa 025/451-510 или путeм нaших друштвeних мрeжa.
 

Радујемо се разговору!