Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25101 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Путеви Јовице Аћина

Поводом Светског дана књиге и ауторских права, Градска библиотека „Карло Бијелицки“ приређује програм „Путеви Јовице Аћина“.

Књижевни сусрет биће посвећен стваралаштву Јовице Аћина с акцентом на књигу изабране прозе „Писани путеви“, објављене у издању Библиотеке поводом награде Вељкова голубица 2020. године. Писца и његово дело представиће књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков, председник жирија за доделу награде Вељкова голубица.

Програм ће бити одржан у сали Дечјег одељења Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ (Трг цара Лазара 3), у петак, 21. априла 2023. године у 18 сати.

***

Светски дан књиге и ауторских права обележава се 23. aприла од 1995. године, на дан смрти Мигела де Сервантеса, писца првог модерног романа, и на дан рођења и смрти једног од највећих писаца свих времена, Вилијама Шекспира.

***

Јовица Аћин, приповедач, есејиста, преводилац, романописац, рођен је у Зрењанину 1946. године.

Доласком у Београд на студије, започиње своју уредничку каријеру.

Уређује, најпре, билтен Технолошког факултета, потом лист београдских студената Студент, а годинама касније, часописе Дело, Књижевна реч, Градац итд.

Као уредник Студента, више пута је осуђиван због дисидентских текстова и ставова.

Био је уредник издавачких кућа Рад, Службени гласник.

Уредио је и два значајна дела о логорима, Архипелаг Гулаг, Александра Солжењицина и мемоарски рад о Голом отоку, Музеј живих људи, Драгољуба Јовановића.

Превео је велики број књижевних и филозофских дела с немачког, француског и енглеског језика. Поред Кафке, кога сматра највећим књижевником 20. века, преводио је Ничеа, Хелдерлина, Музила, Маркиза де Сада, Мишоа, Валтера Бењамина и многе друге.

Прву књигу, збирку песама, Унакрст дивљине памћења, објавио је 1971. године.

Приче: Дуге сенке кратких сенки (1991, 1997, 2003), Уништити после моје смрти (1993, 1996, 2000), Лептиров сановник (1996), Неземаљске појаве (1999), Лебдећи објекти (2002), Ко хоће да воли, мора да умре (2002), Мали еротски речник српског језика (2003), Дневник изгнане душе (2005), Прочитано у твојим очима (2006, 2007), О змајевима, аветима и трампазлинима (2007), Ушће океана (2011), Јеванђеље по магарцу (2013), Кроз блато (2017), Украдени роман (2018), Бања (2021), Писани путеви (2022).

Есеји: Изазови херменаутике (1975), Паукова политика (1978), Шљунак и маховина (1986), Поетика растројства  (1987), Поетика кривотворења (1991, 2013), Гатања по пепелу (1993, 2003, 2009),  Апокалипса Сад (1995, 2004, 2012), Шетња по крову: сабрани цртежи Франца Кафке (2007), Голи приповедач (2008, 2011), Све због ваздуха: око приповедања (2021).

Романи: Сродници (2017), Пилот трамваја (2019), Полазећи од краја света (2020), Дозвола за бицикл (2021), Ходочашће у Содому (2022).

Библиографска издања, у сарадњи са сликарима: Одисеја једне сенке (с Љубом Поповићем), 2000. и Голи демони, наге жене (с Миленком Милетићем), 2006.

Његове приче и есеји објављивани су у многим домаћим и страним антологијама, часописима и зборницима, те превођени на преко десет језика.

По његовој причи из књиге Прочитано у твојим очима, снимљен је уметнички краткометражни играни филм.

Добитник је бројних награда, међу којима су: Андрићева награда за причу, Тодор Манојловић за модерни уметнички сензибилитет, Сретен Марић за есеј или збирку есеја, Вељкова голубица за свеукупно приповедачко стваралаштво.

Члан је Српског књижевног друштва. Живи и ради у Београду.