Дан Лазе Костића
Књижевна манифестација Дан Лазе Костића, посвећена најкарактеристичнијем песнику српског романтизма и најлепшој љубавној песми Santa Maria dela Salute, одржана је, по осми пут, у понедељак, 3. јуна.


Наташа Туркић, директорица Градске библиотеке, уручила је награду Венац Лазе Костића Ивану Негришорцу, књижевнику.
Публици је о лауреату Ивану Негришорцу говорио прошлогодишњи лауреат и члан жирија Саша Радојчић, песнику, књижевни критичар и есејиста.

Лауреат Иван Негришорац
Манифестацију Дан Лазе Костића организују Градска библиотека Карло Бијелицки и Удружење грађана Раванградско пролеће.
Медији:
РТВ: Венац Лазе Костића Ивану Негришорцу, видео прилог
Радио Београд 2, Дневни магазин културе
***
Иван Негришорац (проф. др Драган Станић), књижевник и председник Матице српске у Новом Саду. Рођен је 31. маја 1956. у Трстенику. Филозофски факултет на Групи за југословенске књижевности и српскохрватси језик завршио је у Новом Саду 1979. године. Магистрирао је 1991, а 2003. године докторирао на Филолошком факултету у Београду.

Пише поезију, прозу, драмске и критичке текстове, бави се проучавањем српске књижевности и културе. Објавио је преко 250 критичких, теоријских и књижевноисторијских текстова у периодици и научним зборницима.
Објавио је књиге песама: Трула јабука (1981, Награда ‘’Горан’’ ѕа младе песнике); Ракљар. Желудац (1983); Земљопис (1986); Топло, хладно (1990); Абракадабра (1990, Наград Друштва књижевника Војводине за књигу године); Хоп (1993); Везници (1995, Награда ‘’Ђура Јакшић’’); Прилози (2002); Потајник (2007, Змајева награда Матице српске); Светилник (2010, Награде ‘’Раде Драинац’’, ‘’Бранко Ћопић’’ и Жичка хрисовуља); Потајник (2011); Камена чтенија (2013); Чтенија (2015); Матични млеч (2016); Изложба облака (2017); Огледала Ока Недремана (2019); Роман Анђели умиру (1998), као и драме: Фреди умире (1987), Куц-куц (1989), Истрага је у току, зар не? (2000), Видиш ли свице на небу? (2006, Награда ‘’Unirex’’ за драму). Објавио је критичке монографије: Легитимација за бескућнике. Српска неоавангардна поезија: поетички идентитет и разлике (1996) и Лирска аура Јована Дучића (2009).
Песме су му превођене на енглески, руски, немачки, француски, мађарски, словеначки, словачки, русински, македонски, чешки, грчки и кинески језик.