110 година Народне књижнице и читаонице Чика Јова у Бачком Брегу

02. октобра 2017. године обележено је 110 године од оснивања Народне књижнице и читаонице „Чика Јова“ у Бачком Брегу. За организацију и спровођење ове прославе, заслужни су Градска библиотека „Карло Бијелицки“ Сомбор, Културни центар „Лаза Костић“ Сомбор, на челу са координатором за културу Маријом Ранг, УД „Брежанке“ Бачки Брег и ОШ „Моша Пијаде“ Бачки Брег. Прослава је спроведена у просторијама ОШ „Моша Пијаде“. Сарадња ових установа изнедрила је и организацију целокупног програма дечје недеље, од 02. октобра до 06. октобра. Овогодишња парола дечје недеље је генерацијска повезаност, те је и целокупан програм био усклађен за све ђаке ове школе. Свечаности су присуствовали Бранислав Сворцан, помоћник градоначелнице града Сомбора за културу и информисање и Мирела Иванковић, шеф одсека за послове канцеларије за младе, културе, спорта, јавног информисања и заштите права грађана.Првог дана су ученици слушали о историјату библиотеке у Бачком Брегу, тачније о свим локацијама на којима се налазила библиотека, са посебним освртом на најзанимљивија дешавања која су одиграна у библиотечким просторијама. Заузврат су ђаци рецитовали одабране стихове Јована Јовановића Змаја, а Алекса Марик. Ученик 7. разреда је читао свој састав на тему „Сто десет година библиотеке“. Давид Кецман Дако, и ове године, након 40 године од свог првог наступа у овој установи, развеселио je ђаке ове школе рецитујући своје стихове. Два дана после, ученицима се обратила песникиња Теодора Зорић, родом из Бачког Брега, а коју су ученици на крају њеног излагања обрадовали песмом „Данас нам је диван дан“ и уручили јој рођендански поклон. Песникињи су у читању стихова помогли ученици, којима је она заузврат уручила своје књиге. Своје књиге је песникиња поклонила и школској библиотеци.
Tрадиција библиотеке je да дарује своје највредније чланове, ове године су ту част преузели чланови УД „Брежанке“, који су поклонили књиге најстаријем, најмлађем члану библиотеке, као и члану који је прочитао највише књига у претходној години. Овај несебичан чин, подстакао је песника Давида Кецмана да и он поклони своју књигу најстаријем члану библиотеке. У питању је роман „Река за један дан“ из 2014. године, чији је издавач Градска библиотека „Карло Бијелицки“ Сомбор. 
Четвртог дана дечје недеље, ђаци су имали прилику да се опробају у цртању стрипова. Њих је посетио Данило Богдановић, члан „Клуба љубитеља стрипова“ Сомбор и одржао им једночасовну радионицу цртања стрипова. У радионици су учествовали сви ђаци, од 1. до 8. разреда, чиме је на још један начин успостављена међугенерацијска веза, која је, као што смо већ навели, овогодишњи мото дечје недеље. 
За последњи радни дан дечје недеље предвиђене су две активности. За децу млађег узраста, од 1. до 4. разреда, одржана је радионица на тему бајке Лепотица и звер. Деца су имала прилику да анализирају бајку са освртом на тему међуљудских односа, на првом месту породичних. Деца су давала своје мишљење на тему богатства и његове узајамне повезаности са срећом. Деци су постављена питања: „Да ли је новац потребан за срећу?“ ,„Шта је то што се не може купити новцем?!“ на основу којих су цртали и писали своје асоцијације на тему пријатељства и љубави и убацивали их у „Шешир пун љубави“, што је уједно и уметнички наслов радионице. 
За децу старијег узраста, од 5. до 8. разреда, предвиђена је видео пројекција филма Том Сојер, међутим, лепо време је учинило своје и уместо тога ђаци су сами организовали турнир у стоном тенису. Специјалан гост турнира био је Владимир Јерковић, директор Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ Сомбор, који је одмерио своје снаге са учеником школе у једној партији стоног тениса. 
***
Сто десет година библиотеке
Сто десет година библиотеке. Толико време је прошло, а она и даље ради и даље неко бар погледа оне старе књиге. Књиге све мање бивају прочитане. Ја више и не памтим када сам са неким поразговарао о књизи. Ја сам тежим да сакупим одређену количину књига, довољну за једну личну малу библиотеку. 
Од колико сам само својих пријатеља чуо да они немају библиотеку у свом селу, а ми је имамо и баш зато треба да је чувамо и негујемо. Преживела је толике генерације и срамно би било да се баш за наше доба угаси. 
Наша библиотека јесте мала, али сваки њен педаљ симболизује нешто што је другачије од свих других библиотека. Та њена два стола памте многе згоде и незгоде прочитаног, непрочитаног, реченог, недореченог, онога реченог између редова. Њено степениште некада је било састајалиште младих који су на њему, уз стихове и песме, проводили своје незаборавне тренутке; у њој се играо шах, људи су се дружили; да, било је тога... у временима када је радила сваки дан. Сада ради само два пута недељно.
Мала је, па зар зато да се затвори; у њу су ишли и моја баба и мој деда.
Библиотека симболизује писменост и културу једног народа, једне државе и територије. Не смемо дозволити да нам библиотеке постану непотребне, старе, оронуле и напуштене грађевине, јер оне представљају више од грађевина.
Алекса Марик, 7. Разред ОШ „Моша Пијаде“ у Бачком Брегу