Knjige koje čekaju svoj trenutak

Održan je još jedan susret Čitalačkog kluba „Knjiga nas spaja“,  a ovoga puta razgovarali smo o knjigama koje strplјivo čekaju svoj trenutak. Mnogi od nas imaju knjige koje su kupili ili dobili, stavili na policu i pomislili: „Pročitaću je kad dođe njeno vreme.“ Upravo su takve knjige bile povod za razgovor na novom susretu kluba, čiji je prvi deo bio posvećen našim malim, nepročitanim bogatstvima.

Koliko ih imamo? Pet, dvadeset, pedeset i više. Uglavnom stoje na jednom mestu, na svojoj polici ili u svom kutku, jer su naše i uvek su tu. U međuvremenu čitamo knjige iz biblioteke, pozajmlјene od prijatelјa, neke nove koje su nam upravo privukle pažnju… a ove naše i dalјe čekaju.

Zašto ih ne čitamo? Neke zato što su zahtevne, neke zato što za njih još nije došao „pravi trenutak“, neke smo ostavili jer mislimo da nam se možda neće svideti, a neke čuvamo iz emotivnih razloga.

Tako su se u razgovoru pojavili najrazličitiji naslovi: „Najveći čovek koji je ikada živeo“, „Biblija“, nekoliko enciklopedija na mađarskom jeziku koje se čuvaju zbog uspomena, „Ilijada“, „Deca ponoći“, „Neprijatelј broj 1“, „U traganju za izgublјenim vremenom“, kompleti antičke književnosti, Junga, Pekića i „Zlatno runo“, Perl Bak…

A kada smo došli do Prusta i njegovog „Izgublјenog vremena“, jedan od odgovora nas je sve nasmejao: „Nemam dovolјno vremena za njegovo izgublјeno vreme.“

Pričali smo i o tome koje knjige više odlažemo, one koje smo sami kupili ili one koje smo dobili na poklon. I tu su se mišlјenja razlikovala. 

A onda smo stigli do zanimlјivog pitanja: zašto uopšte kupujemo nove knjige kada već imamo toliko nepročitanih? Odgovori su bili jednostavni i iskreni: „Ne mogu da odolim“; „Želim taj naslov“; „Ko zna kada ću ponovo naći tu knjigu“; „Možda će mi baš jednog dana zatrebati“; „Volim da je imam u svojoj biblioteci“.

A možda je to zaista jedna vrsta „kupoličarstva“.  Knjige slažemo kao cipele, halјine i druge stvari koje volimo da imamo. Ponekad nam je jednostavno dovolјno da znamo da su tu, nadohvat ruke.

U jednom trenutku pojavila se i rečenica koja bi mogla da bude moto cele naše teme:

„Knjige se kupuju kada imaš para, a čitaju kada nemaš.“

Razgovarali smo i o tome šta se dešava kada knjigu koju godinama odlažemo konačno pročitamo. Nekada se zapitamo: „Zašto sam ovoliko čekala/čekao?“ Knjiga nas iznenadi i postane jedna od onih koje pamtimo. A ponekad shvatimo da smo je sasvim opravdano ostavili da čeka.

I na kraju, možda i najvažnije pitanje: Hoćemo li ikada pročitati sve knjige iz svoje biblioteke? Odgovori su bili različiti. Neki od nas su sasvim svesni da ipak nećemo.

I tu smo se podsetili Umberta Eka i njegovog čuvenog pogleda na ličnu biblioteku: nije suština u tome da pročitamo sve knjige koje posedujemo. Lična biblioteka nije samo zbir pročitanih knjiga, već i zbir mogućnosti.  Čine je knjige koje tek treba da otkrijemo, one koje će nam možda jednog dana zatrebati i one koje nas čekaju dok ne dođe naše vreme za njih.

Zato možda i nije važno hoćemo li ih sve pročitati. Važno je da su tu. Na polici. U našem prostoru. U našem životu.

Knjiga čeka. Čitalac odlaže…„Pročitaću je jednog dana.“ A možda će to „jednog dana“ ipak postati danas.

Drugi deo susreta kluba protekao je u razgovoru o knjigama koje trenutno čitamo. Na našem čitalačkom stolu našle su se knjige „Semper idem“, „Hilјadu ždralova“, „Sve te sitnice“, „Zamalek“, „Estoril“, „Čitati Lolitu u Teheranu“, „Sopstvena soba“, „Anđeo nestajanja“, „Niko nije rekao da će biti lako“, „Voli me više od svega“, „Mileva Ajnštajn: Teorija tuge“ i još neke. O svakoj od njih usledio je razgovor koji je, kao i do sada, bio podjednako zanimlјiv kao i sama tema našeg susreta. Razmenjivali smo utiske, preporučivali, preispitivali svoje čitalačke izbore i otkrivali kako jednu istu knjigu možemo doživeti na potpuno različite načine.

Upravo je to ono što naš klub čini posebnim. Ne čitamo samo knjige već čitamo i jedni druge kroz knjige koje biramo.

Za kraj smo se dogovorili da se ponovo okupimo 28. septembra, a taj susret biće i u znaku obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba, koji se obeležava 1. oktobra.

Tema sledećeg susreta biće: „Prva rečenica – vrata u knjigu“ Kako nas prva rečenica uvodi u priču? Da li nas odmah privuče ili odbije? Šta čini jednu prvu rečenicu dobrom, upečatlјivom i nezaboravnom? I koje su to knjige koje su postale poznate upravo po svojoj prvoj rečenici?

Do sledećeg susreta, čitajte!

Žana Gnjatović, urednica programa

****

Naredni susret Čitalačkog kluba „Knjiga nas spaja“ biće delimično posvećen nastavku razgovora sa prethodnog okupljanja, kada smo govorili o tome zašto zaobilazimo popularne i „izvikane“ knjige.

Ovoga puta tema susreta je „Knjige koje čekaju svoj trenutak (knjiga čeka, čitalac odlaže… Pročitaću je - jednog dana).

Razgovaraćemo o knjigama koje smo kupili, dobili ili pozajmili, ali nikako da dođu na red, o onima koje čuvamo za „pravi trenutak“, koje uporno odlažemo, kao i o knjigama koje smo konačno pročitali i zapitali se zašto smo toliko čekali.

Koliko dugo knjige mogu da „čame“ na našim policama i da li smo dobro sa svojom listom knjiga na čekanju?

Susret će biti održan u ponedeljak, 7. septembra, u 18 časova. Pozivamo sve ljubitelje knjige i čitanja da nam se pridruže.
Čitalački klub vodi i uređuje Žana Gnjatović, bibliotekarka.