Četiri točka za jednu knjigu
U Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki u petak, 11. avgusta održana je tribina posvećena knjizi „Pod istim krovom“ autora Amira Baitara iz Sirije i Nemca Heninga Zusebaha i akcijom „Četiri točka za jednu knjigu“.
Više o promociji na portalu Novi Radio Sombor
o knjizi
„Ponekad me hvata strah, kad vidim šta se trenutno dešava u svetu. Lagao bih kada bih tvr dio kako se integracija dešava sama od sebe. Ponekad sam mrtav umoran od truda koji moramo da uložimo sa Amirom. Ali pre svega sam izgubio iluzije o ljudima koje je strah paralisao. Koji kukaju umesto da rade. Koji trabunjaju o propasti, a mogli bi pomoći da nešto uspe. Zašto svi ti koji se pribojavaju za naše zapadne vrednosti, ne posreduju te iste vrednosti? Zašto ne odu u izbegličke centre i gradske biblioteke i ispričaju pridošlicama kako su sloboda govora, ravnopravnost i slobodni izbori divna stvar? Kada smo imali veću šansu, do vraga, da iznova osmislimo svet nego sada? Kada ćemo imati povoljniju priliku da predstavimo sopstvene ideale?“ Hening Zusebah
ČETIRI TOČKA I JEDNA KNJIGA
@fourwheelsforabook
O čemu je zapravo reč?
U Nemačku 2015. godine pristiglo je oko million izbeglih. Mnogi su do Nemačke stigli preko Balkana. Zahvaljujući stotinama hiljada volontera – svaki 10. Nemac (!) je 2015. godine dobrovoljno pomagao tokom “izbegličke krize” – mnogi novopridošli su doživeli lepu dobrodošlicu. Pomoć se, između ostalog, ogledala u učenju jezika, pronalaženju smeštaja kao i snalaženju u nemačkoj birokratskoj džungli.
Nisu baš svi bili oduševljeni novonastalom situacijom. Pogotovo nakon novogodišnjeg haosa u Kelnu – masovnog seksualnog maltertiranja i pljačke – strah i nesigurnost su sve češće u medijima pominjani umesto “kulture dobrodošlice”. ONI dolaze iz neke druge kulture, ONI govore drugim jezikom, ONI imaju drugu religioznu pripadnost.
Ko su to ONI?
Reč je o tome da podela na „mi” i „oni” ne postoji, već je reč o TEBI i MENI!
Knjiga Pod istim krovom predstavlja ličan i često bolno iskren dnevnik u kome je zabeležen šestomesečni integracioni eksperiment. Autori, Hening Zusebah (novinar „Die Zeit”-a) i Amir Baitar (student matematike i informatike), naizmenično pišu svaki iz svoje perspektive o stavovima i iskustvima u vezi sa migrantskom krizom, počev od drugacijih običaja, shvatanja porodice, muško-ženskih odnosa, do medjusobnih predrasuda, odnosa zapadnog sveta i islama itd.
Knjiga je izvanredna i zbog veoma duhovitih opisa međusobnih nesporazuma, šaljivih i neočekivanih obrta, te je i stoga sjajno čitalačko štivo.
Zbog čega je bitna knjiga?
Kao što vam je najverovatnije i poznato, mnogo izbeglih se „zaglavilo” u Srbiji od kada je zatvorena tzv. „balkanska ruta”. Oficijelno je prijavljeno oko 8.000 osoba u izbegličkim centrima po celoj Srbiji. Neki od njih razmišljaju o tome da se za stalno nastane u Srbiji. Imajući u vidu ekonomsku situaciju i već ustaljeno visok odliv radne snage iz Srbije (a slično važi i za susedne zemlje istog govornog područja), takva tendencija predstavlja i izazov ali i veliku šansu za srpsko društvo. Ovde bih kao veliku šansu pomenula uticaj na demografsku situaciju i izumiruća sela.
Stoga bi ova knjiga mogla biti od velike pomoći za sve one u Srbiji koji teže ka uspostavljanju otvorenog dijaloga, a nadam se i da će inspirisati ljude da se angažuju te možda tim putem upoznaju i svoje buduće komšije.
Šta je konkretan plan?
Naša biciklistička ruta se poklapa sa onom koju je sirijski student bio prinuđen da pređe 2015. godine, samo u obrnutom pravcu. Svoj prevodilački rad vidim kao deo sopstvenog društvenog angažmana i doprinos integraciji budućih izbeglih u Evropi. Primarni cilj mi je da promovišemo knjigu i pokrenemo diskusiju o savremenim migracijama i integracijama sa što većim brojem ljudi u Srbiji (i možda susednim zemljama istog govornog područja). Imajući u vidu da je počasni gost ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu “Nemački jezik i književnost”, trudićemo se da knjiga izađe iz štampe pre početka ove kulturne manifestacije (22.10.2017. godine) kako bi tema ove knjige privukla javnu pažnju koju zaslužuje.
Amir Baitar je rođen u Siriji 1991. godine. Odrastao je u jednom selu na reci Eufrat. Studirao je matematiku i informatiku u gradu Deir ez-Zor sve dok rat nije onemogućio njegovo akademsko obrazovanje. 2015. godine je izbegao u Nemačku. Autorovo ime je u knjizi izmenjeno zarad zaštite njegove porodice.
Hening Zusebah je rođen u Bohumu. Od 2001. godine je urednik vikend izdanja „Die Zeit“. Njegove reportaže su osvojile najznačajnije nemačke novinarske nagrade, između ostalog nagradu Egon Ervin Kiš i Teodor Volf.
Larina Bender je rođena u Kelnu. Studirala je Islamologiju, etnologiju, istoriju umetnosti i sociologiju u Kelnu, Berlinu i Damasku. Prevodi arapsku književnost i stručnu literaturu sa arapskog a radi i kao novinarka, predavač, moderator i lektor.