Knjiga nedelje - komentari čitalaca
Put u Sarajevo - Džon Rol
Zasnivajući svoju argumentaciju na ogromnoj erudiciji, britanski istoričar Džon Rol je u svojim ogledima sabranim unutar korica knjige Put u Sarajevo (Beograd: CLIO, 2017) ubedljivo dokumentovao tendencioznost dela novije istoriografije (napose Kristofera Klarka) kada je reč o uzrocima Prvog svetskog rata, pokazavši da ona svesno zanemaruje izvore koji svedoče o namerama nemačkog državnog vrha o „posezanju za svetskom moći“. Imajući u vidu skroman broj istorijskih radova posvećenih Prvom svetskom ratu koji su prevedeni na srpski jezik, smatramo da napor prevodioca Veljka Stanića te izdavačke kuće CLIO zaslužuje svaku pohvalu. Ovo tim pre budući da prevođenje radova vodećih svetskih istoričara predstavlja nužan uslov za razvoj srpske istoriografije i njeno unapređivanje kako u tematskom tako i u teorijskom-metodološkom pogledu. Konačno, neprestani dijalog različitih istoriografskih tradicija vodi unapređenju istorijske kulture u celini što bi morao biti cilj ne samo srpske već i svake moderne istoriografije.
Prof. dr Mihael Antolović, Pedagoški fakultet u Somboru
S verom u nepoverenje Ivan Krastev
Štivo vrhunskog intelektualca, ne slučajno ubrojanog među 100 navećih živih mislilaca, na žalost, nama do sada nepoznatog, usled i ovde prisutnog žalosnog balkanskog sindroma da su vrhunski umovi uvek pre prepoznati i priznati daleko od sopstvene zemlje.
Štivo koje britkošću i suštinskom analizom demokratije ne ostavlja čitaoca ravnodušnim ali koje ne ostavlja mesta bilo kakvom optimizmu: demokratija je danas evoluirala u sopstvenu negaciju uprkos nepostojanju alternative.
Kroz istoriju ljudskog društva , u nedostatku društvenih poredaka, svi predhodni su, do sada, rađali obrise novih poredaka u svom laganom nestajanju na istorijskoj ravni. Čovečanstvo je očigledno danas suočeno sa sveprisutnim neznanjem kako i kuda dalje. Međutim, tvorci današnjih odluka izvesno i ne žele ništa da menjaju, a nezadovoljni njima daleko su od mogućnosti da svojim uticajem nešto promene.
Zamišljena u staroj Grčkoj kao vladavina većine u društvu nad manjinom, demokratija danas predstavlja upravo suprotno iskistvo: brojčano zanemarljiva manjina ljudske populacije tobožnjim pozivom na demokratske vrednosti i uz surovo gaženje ljudskih i radničkih prava instrumentima najsurovijeg kolonijalizma izrabljuje ogromnu većinu.
Pod plaštom demokratije multinacionalne kompanije vladaju svetom, ekonomskom izrabljivanju novih kolonija (u Evropi ništa manje nego u trećem svetu), po pravilu predhodi ,,privlačenje stranih investicija” putem domicilnih parlamentarnih odluka, donetih svakako na demokratkom principu, makar formalno i naizgled demokratskom.
Demokratski princip vladavine je, po skromnom mišljenju čitaoca, evolirao u relativno slabo prikrivenu autokratiju, prisutni su u većini zapadnih zemalja (kojima mi za sada izvesno bezuspešno a možda i bezrazložno težimo?) predsednički sistemi vladavine, sa minornom ulogom parlamenta, u kojima još tek formalno postoji demokratski princip u odlučivanju.
Demokratija je stara i umorna, poručuje nam vrsni autor ove knjige, a nije ostavila naslednicu, ljudsko društvo polako i gotovo sigurno klizi u prikriveni robovlasnički sistem, revolucije su sve redom propale i nema im naznaka u budućnosti. Krug istorije se ponavlja.
Milena Vukobratović, agent osiguranja
