Dani kragujevačke knjige

U toku prošle nedelje, od 1. februara do 5. februara 2015. u Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“ u Kragujevcu održani su Dani kragujevačke knjige 2016. U višesatnom svakodnevnom programu nastupali su brojni književnici, profesori univerziteta, održane su radionice za najmlađe, postavljene izložbe i realizovani koncerti. Poslednjeg dana, a nakon predstavljanja skorijih izdanja Univerziteta u Kragujevcu, građanima se predstavila Gradska biblioteka „Karlo Bijelciki“. Naime, na poziv direktora Mirka Demića da o Danima kragujevačke knjige naši bibliotekari predstave brigu o zavičajanosti, somborska biblioteka je odgovorila priredivši dva programa, održanih pred većim brojem zainteresovane čitalačke publike. Kragujevačka biblioteka je izabarala da pozove somborsku upravo iz razloga što ova najstarija somborska ustanove kulture predstavlja primer dobre prakse na nivou Republike Srbije u vezi sa tim kako se brine za sve zavičajno, kako se čuva kulturna i istorijska baština i najzad kako se aktivno radi na afirmaciji tradicionalnih vrednosti i onog značajanog iz prošlosti, a nastalog iz pera naših sugrađana, ili onog učinjenog i ostvarenog delima naših Somboraca. Sombor daleko prednjači u poređenju sa drugim sredinama, a o tome najbolje svedoči i prisutna poteškoća prilikom izbora onoga što će biti predstavljeno pred publikom. O knjizi pod nazivom Alternativa, Povelja, Statut-normativni okvir lokalne samouprave u periodu 1748-1918. koju su sačinili dr Miloš Petrović i Vladimir Jerković, Kragujevčani su prvo imali priliku slušati neposredno od autora. Priča je veoma zainteresovala prisutne te se stoga poveo i duži razgovor nakon same promocije. Zanimljivo je to da su istaknute veze Sombora i Kragujevaca. Kako u predstavljenoj knjizi jesu opisani momenti ključni za dalji razvoj Sombora kao kulturnog, prosvetnog i naučnog središta Srba u Ugraskoj, moralo je biti reči i o osobama koje potiču iz Sombora, a u devetnaestom veku su neke od najzaslužnijih ličnosti za ustanovljenje mnogih segmenata srpske državnosti za vreme vladavine Obrenovića. Tu je moralo biti reči o Atanasiju Nikoliću, Josifu Šlezingeru, Dimitriju Isailoviću, Dimitriju Davidoviću, Jovanu Đorđeviću... Budući da su ove i druge osobe bile zastupljene na pano izložbi, a da su veze sa Somborom jasne, dogovoreno je da dokumentarni film Zaboravljeni Somborci, bude emitovan u toku godine u velikoj sali kragujevačke biblioteke, jer upravo neki od tih ljudi o kojima je snimljen film jesu i značajani zavičajni zaslužnici u kragujevačkoj, ali i somborskoj istoriji. U drugom delu nastupa prisutnima je govorila viši bibliotekar Nataša Plavšić i rukovodilac odeljenja za digitalizaciju Dejan Podlipec. Upravo je marljiv rad na digitalizaciji ono na šta se ugledaju brojne kolege iz biblioteka širom Srbije, a ovom prilikom somborski bibliotekari u prijemčivoj Prezi prezentaciji su oduševili publiku sa upoznavanjem sa zavičajnom periodikom, za koju je biblioteka prošle godine priredila izložbu pod nazivom 150 godina periodike u Somboru. I ovde se naša biblioteka izdavaja, ne samo brojem listova, novina i časpisa o kojima vodi brigu, nego i u digitalizaciji građe ali i stručnom radu na tekstovima iz kojih toliko puno toga saznajemo. Za sam kraj predstavljanja brige o zavičajnosti direktor Vladimir Jerković je najavio novo izdanje pod nazivom Vuk i Somborci koje će pratiti i kraći dokumentarni film sniman u saradnji somborske biblioteke, Vukove zadužbine i akademika SANU. Kao preporuku čitanju pristunima direktoru Demiću je predat paket poklon knjiga među kojima se izdvaja naše izdanje Kovčežića-vodiča za jezik, istoriju i običaje Srba sva tri zakona, fototipskog izdanja originala obajvljenog 1849. godine iz pera Vuka Stefanovića Karadžića.