NIKOLI VUJČIĆU „VENAC LAZE KOSTIĆA” 2026.
Velika povelјa „Venac Laze Kostića” je priznanje koje Udruženje građana „Ravangradsko proleće” i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” u Somboru u sadejstvu i uz pokrovitelјstvo Grada Sombora, za celokupni poetski opus dodelјuju istaknutim i delom već uveliko potvrđenim srpskim pesnicima. Svečanost povodom dodele priznanja centralni je deo programa jedinstvene književne manifestacije „Dan Laze Kostića”. Uz Povelјu, dobitniku pesničke nagrade „Venac Laze Kostića” sledi i novčana nagrada.
„Dan Laze Kostića” obeležava se svake godine u junu mesecu, kada je najkarakterističniji pesnik srpskog romantizma, pri boravku u peštanskom Hotelu „Hungarija” 1909. godine završio poslednje strofe svoje labudove pesme „Santa Maria della Salute”, zasigurno jedne od najuspelijh i najpoznatijih pesama napisane o lјubavi na srpskom jeziku.
Tročlani stručni žiri, u sastavu, Goran Malbaša, komparativista i bibliotekar, Simon Grabovac, pesnik (prošlogodišnji dobitnik ovog priznanja (članovi) i David Kecman Dako (predsednik), književnik i kritičar, bio je jednoglasan u odluci da Pesnička povelјa „Venac Laze Kostića” za 2026. godinu pripadne Nikoli Vujčiću, pesniku, esejisti i prevodiocu koji živi i stvara u Beogradu.
– Polazište gotovo svih mogućih pogleda u poetiku Nikole Vujčića – ističe se u saopštenju žirija – skriveno je u iznova pronađenim i tek trenom nastanka pesme prepoznatnim slikama, prizorima u prostoru, u dalјinama njegovog detinjstva. Stoga i ne iznenađuje propratna misao koja nastaje kao neposredni odraz čitalačkog doživlјaja pri odgonetanju onog suštinskog u niti koja povezuje Vujčićeve lirske vrtložnike od kojih su sazdane njegove poetske zbirke, da je reč o liriku koji iskustvom ličnog udesa „večitog dečaka” potkreplјuje Frojdovu tvrdnju da je „detinjstvo roditelј čovekove ličnosti”…
Frojdovsko određenje čovekovog samorođenja, ali i moguća odgonetka upitnosti otkud u nama i ono znanje koje od nikog do nas ranije učenjem nije stiglo, a bez čega, zasigurno, ne bi bilo ni stvaralačke samosvojnosti, pa ni jedinstvenosti u mnoštvu, o čemu u jednom od svojih zapisa kazuje Marina Cvetajeva: „Osećanje izranije i bolјe sve zna... Osećanju ne treba iskustvo, ono odranije zna da je izgubilo./ Osećanje nema šta da radi na periferiji vidlјivosti, ono je u centru,/ ono samo je centar./ Osećanje nema šta da traži na putevima,/ Ono zna da će doći i dovesti – u sebe.//
I doista, u mnogim Vujčićevim pesmama zaiskre stihovi/misli koje su roj iskrica kasnih spoznaja sebe trajnog a iz vremena davnoprošlog, kojeg, poput Sizifa, neprestano pr(a)ti, ili pogledom iz dalјine iznova odgoneta…
Iz pesnikove biobibliografije:
Nikola Vujčić, pesnik, prevodilac, antologičar, urednik i priređivač književnih izdanja, rođen je 1956. godine u Velikoj Gradusi, Banija, u Hrvatskoj. U Petrinji je završio gimnaziju, a na Filološkom fakultetu u Beogradu diplomirao je na grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik.
Objavio je knjige pesama: Tajanstveni strelac (1980), Novi prilozi za autobiografiju (1983, i drugo dopunjeno izdanje 2008), Disanje (1988), Čistilište (1994), Kad sam bio mali, (1995), Prepoznavanje (2002), Zvuk tišine (2008), Rasuti zvuk (2009), Dokle pogled dopire (2010), Dokle pogled dopire i nove pesme (2012), Svedočenje (2014), Skrivenosti (2017), Soba, izabrane pesme, dvojezično srpski/engleski (2019), U jednom danu (2022), Pune su mi oči dalјine (2024) i Oči vode izabrane pesme (2025).
Dobio je nagrade: Braća Micić (1993), Zmajeva nagrada Matice srpske (2002), Disova nagrada (2009), Miroslav Antić (2011), Đura Jakšić (2011), Branko Milјković (2011), Zaplanjski Orfej (2014), Kondir Kosovke devojke (2015), Skender Kulenović (2015), Stevan Pešić (2017), Vitalova nagrada – Zlatni suncokret (2017), Sava Mrkalј (2019), Žička hrisovulјa (2021), Velika bazjaška povelјa (2022), Desanka Maksimović (2024) i Branko Ćopić (2025).
Pesme su mu prevođene na više jezika a knjige izabranih pesama objavlјene su mu na rumunskom Noći i druge pesme (Noptile şi alte poeme, Temišvar, 2011), makedonskom Dokle pogled dopire (Do kaj što pogledot dopira, Skopje, 2011), polјskom Tišina u kamenu (Cisza w kamieniu, Varšava, 2013) i bugarskom Dokle pogled dopire (Dokъdeto pogledъt dostiga, Plovdiv, 2013).
O njegovoj poeziji objavlјena su dva zbornika – „Poezija Nikole Vujčića” (povodom Zmajeve nagrade, Novi Sad, 2008) i „Nikola Vujčić, pesnik” (povodom nagrade Žička hrisovulјa, Kralјevo, 2022). Priredio je neobjavlјeni roman Meše Selimovića Krug (1983), Antologiju narodne književnosti za decu (1997, prošireno izdanje pod naslovom Srpska narodna književnost za decu, 2006, 2008.) i izabrana dela Grigora Viteza (2011).
Preveo je sa ruskog jezika knjige pesama Vjačeslava Kuprijanova, Vladimira Buriča, Genadija Ajgija, Henrika Sapgira, Genadija Aleksejeva i Ivana Ahmetjeva.
Član je Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra.
Živi i stvara u Beogradu.
***
Književna manifestacija Dan Laze Kostića, posvećena najkarakterističnijem pesniku srpskog romantizma i najlepšoj lјubavnoj pesmi Santa Maria della Salute, biće održana u ponedelјak, 8. juna, u 12.00 časova, u Legatu Miroslava Josića Višnjića. Stručni žiri pesničke povelјe Venac Laze Kostića, u sastavu David Kecman Dako, Goran Malbaša i Simon Grabovac, doneo je odluku da ove godine Venac Laze Kostića pripadne Nikoli Vujčiću.
U programu učestvuju:
Nikola Vujčić, laureat,
Nataša Turkić, direktorica biblioteke,
David Kecman Dako, književnik,
Goran Malbaša, komparativista i bibliotekar,
učenici Gimnazije „Velјko Petrović”.
Manifestaciju Dan Laze Kostića organizuju Udruženje građana Ravangradsko proleće i Gradska biblioteka Karlo Bijelicki pod pokrovitelјstvom Grada Sombora.
