Knjiga kojoj bismo promenili kraj

Na susretu Čitalačkog kluba za mlade razgovarali smo o temi „Knjiga kojoj bismo promenili kraj“ – o završnicama koje su nas iznenadile, rastužile, razočarale ili navele da poželimo da priču nastavimo na neki drugi način.

Razgovor smo započeli pitanjem: Koja je knjiga koju ste pročitali, a čiji vas je kraj dugo pratio? Ubrzo se pokazalo da su upravo završnice često ono što najduže pamtimo. Pominjane su knjige „Dete 44“, „Let iznad kukavičjeg gnezda“, manga „Beležnica smrti“, „Dnevnik Ane Frank“, „Jadna Liza“, bajke čiji su nam završeci dobro poznati, kao i „Malo života“. Razgovarali smo o tome da li nam se nekada knjiga veoma dopadne, a da nas njen kraj ipak razočara, kao i o trenutku kada posle poslednje stranice pomislimo: „Ne, ovo nije trebalo ovako da se završi.“

Posebno zanimlјiv deo razgovora bio je posvećen pitanju šta za nas uopšte znači dobar kraj. Za neke učesnike on mora da bude logičan i da proizlazi iz svega što se u priči prethodno dešavalo. Drugi više vole kada ih kraj iznenadi i kada ne mogu unapred da ga predvide. Razgovarali smo i o tome da li dobar kraj mora biti srećan, može li tužan ili otvoren završetak biti snažniji od srećnog i da li volimo kada nam pisac na kraju sve objasni ili nam ostavi prostor da sami nastavimo priču u svojoj mašti.

Jedno od zanimlјivih otkrića bilo je da neki čitaoci prvo pročitaju kraj knjige, pa tek onda započnu čitanje. To je izazvalo posebno zanimlјivu reakciju u grupi i otvorilo pitanje šta uopšte znači „iznenađenje“ u književnosti ako čitalac unapred zna kako se priča završava.

U drugom delu razgovora prešli smo sa pitanja „kakav je kraj?“ na pitanje „kakav je kraj mogao da bude?“. Učesnici su predlagali knjige kojima bi promenili završnicu i objašnjavali šta im je u originalnom kraju zasmetalo. Pominjane su „Lovac u žitu“, „Dama sa kamelijama“, manga „Beskućni bog“, trilogija „Poslušnost“, „Na posebno te vodim mesto“, „Kaštanka“, kao i Dostojevski i priča „Mališan kod Hrista na božićnoj jelci“.

Razmišlјali smo šta bi se dogodilo kada glavni lik ne bi doneo odluku koju je doneo, kada bi izabrao potpuno drugačiji put ili kada bismo nekom liku promenili sudbinu. Da li bismo nekoga spasili, neke likove spojili, druge razdvojili, a neke ipak ostavili same? I još važnije – da li bi promena kraja promenila i poruku cele knjige?

Upravo tu razgovor više nije bio samo o knjigama koje smo pročitali, već i o nama kao čitaocima. Jer kada kažemo da bismo promenili kraj, zapravo otkrivamo šta nam je važno u priči, koje izbore razumemo, koje ne prihvatamo i kakvu bismo sudbinu poželeli njenim likovima.

Poseban deo susreta bio je kada je jedna od učesnica postavila pitanje o tome da li smo lјuti, besni, ravnodušni ili se na neki drugi način osećamo kada nam se kraj nikako ne sviđa. Većina je rekla da su lјuti i da ih takav kraj drži još neko vreme. Tako smo razgovarali i o tome koliko snažan emotivni trag može da ostavi završetak knjige – čak i onda kada smo nezadovolјni njime.

Na kraju susreta usledila je kreativna igra „Nova poslednja stranica“. Svako je osmislio novi kraj neke knjige, ali je zadatak bio da napiše samo poslednju rečenicu, bez objašnjenja i bez otkrivanja na koju se knjigu odnosi. Ostali učesnici pokušavali su da pogode o kojoj je priči reč.

Ovaj deo susreta nas je posebno zaokupio – bilo je pogađanja, smejanja, vraćanja na poznate likove i pokušaja da se iz jedne jedine rečenice prepozna cela priča. Najzanimlјivija su bila nova viđenja završetaka „Malih žena“, „Nečiste krvi“ i „Moje Afrike“, jer su pokazala koliko jedna ista priča može da dobije drugačiji smisao kada joj samo malo pomerimo poslednju stranicu.

Susret smo završili pitanjem: Da li bismo, kada bismo mogle, zaista promenile kraj neke knjige – ili bismo joj ipak ostavile pravo da nas iznenadi?

Možda je upravo u tome i čar čitanja: ne moramo uvek da volimo kraj, ali možemo da razgovaramo o njemu, da ga preispitujemo, zamišlјamo drugačiji i, makar na trenutak, postanemo pisci priče koju smo čitali.

Kao što smo se dogovorili na prethodnom susretu, zajedno ćemo stvarati knjigu citata pod nazivom „Reči koje smo izabrali – citati članova čitalačkog kluba za mlade“, u kojoj ćemo pisati i lepiti unapred pripremlјene citate iz knjiga koje smo pročitali. Večeras su u nju stavlјeni prvi listići i tako je započeto stvaranje nečeg trajnog sa ovih sastanaka i druženja.

Sledeći sastanak zakazan je za 19. oktobar, a o temi ćemo se dogovoriti u Vajber grupi kluba.
 

Urednica programa: Žana Gnjatović, dipl. bibliotekarka

O čitalačkim klubovima koje uređuje i vodi bibliotekarka Žana Gnjatović u somborskoj biblioteci možete pročitati na LINKU.

****

Naredni susret Čitalačkog kluba za mlade biće održan u ponedelјak, 21. septembra, u 19 časova u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ u Somboru. Razgovaraćemo na temu „Knjiga kojoj bismo promenili kraj“.

Postoje knjige čiji nas završetak iznenadi, rastuži ili ostavi sa utiskom da je priča mogla da se završi drugačije. Koju biste knjigu vi izabrali? Šta biste promenili u njenom kraju i kako bi ta promena uticala na priču?

Ukoliko ste zainteresovani da nam se pridružite, možete se prijaviti lično u Biblioteci, pozivom na broj telefona 025/451-510 ili putem naših društvenih mreža.

Radujemo se razgovoru!