110 godina Narodne knjižnice i čitaonice Čika Jova u Bačkom Bregu

02. oktobra 2017. godine obeleženo je 110 godine od osnivanja Narodne knjižnice i čitaonice „Čika Jova“ u Bačkom Bregu. Za organizaciju i sprovođenje ove proslave, zaslužni su Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ Sombor, Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor, na čelu sa koordinatorom za kulturu Marijom Rang, UD „Brežanke“ Bački Breg i OŠ „Moša Pijade“ Bački Breg. Proslava je sprovedena u prostorijama OŠ „Moša Pijade“. Saradnja ovih ustanova iznedrila je i organizaciju celokupnog programa dečje nedelje, od 02. oktobra do 06. oktobra. Ovogodišnja parola dečje nedelje je generacijska povezanost, te je i celokupan program bio usklađen za sve đake ove škole. Svečanosti su prisustvovali Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnice grada Sombora za kulturu i informisanje i Mirela Ivanković, šef odseka za poslove kancelarije za mlade, kulture, sporta, javnog informisanja i zaštite prava građana.Prvog dana su učenici slušali o istorijatu biblioteke u Bačkom Bregu, tačnije o svim lokacijama na kojima se nalazila biblioteka, sa posebnim osvrtom na najzanimljivija dešavanja koja su odigrana u bibliotečkim prostorijama. Zauzvrat su đaci recitovali odabrane stihove Jovana Jovanovića Zmaja, a Aleksa Marik. Učenik 7. razreda je čitao svoj sastav na temu „Sto deset godina biblioteke“. David Kecman Dako, i ove godine, nakon 40 godine od svog prvog nastupa u ovoj ustanovi, razveselio je đake ove škole recitujući svoje stihove. Dva dana posle, učenicima se obratila pesnikinja Teodora Zorić, rodom iz Bačkog Brega, a koju su učenici na kraju njenog izlaganja obradovali pesmom „Danas nam je divan dan“ i uručili joj rođendanski poklon. Pesnikinji su u čitanju stihova pomogli učenici, kojima je ona zauzvrat uručila svoje knjige. Svoje knjige je pesnikinja poklonila i školskoj biblioteci.
Tradicija biblioteke je da daruje svoje najvrednije članove, ove godine su tu čast preuzeli članovi UD „Brežanke“, koji su poklonili knjige najstarijem, najmlađem članu biblioteke, kao i članu koji je pročitao najviše knjiga u prethodnoj godini. Ovaj nesebičan čin, podstakao je pesnika Davida Kecmana da i on pokloni svoju knjigu najstarijem članu biblioteke. U pitanju je roman „Reka za jedan dan“ iz 2014. godine, čiji je izdavač Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ Sombor. 
Četvrtog dana dečje nedelje, đaci su imali priliku da se oprobaju u crtanju stripova. Njih je posetio Danilo Bogdanović, član „Kluba ljubitelja stripova“ Sombor i održao im jednočasovnu radionicu crtanja stripova. U radionici su učestvovali svi đaci, od 1. do 8. razreda, čime je na još jedan način uspostavljena međugeneracijska veza, koja je, kao što smo već naveli, ovogodišnji moto dečje nedelje. 
Za poslednji radni dan dečje nedelje predviđene su dve aktivnosti. Za decu mlađeg uzrasta, od 1. do 4. razreda, održana je radionica na temu bajke Lepotica i zver. Deca su imala priliku da analiziraju bajku sa osvrtom na temu međuljudskih odnosa, na prvom mestu porodičnih. Deca su davala svoje mišljenje na temu bogatstva i njegove uzajamne povezanosti sa srećom. Deci su postavljena pitanja: „Da li je novac potreban za sreću?“ ,„Šta je to što se ne može kupiti novcem?!“ na osnovu kojih su crtali i pisali svoje asocijacije na temu prijateljstva i ljubavi i ubacivali ih u „Šešir pun ljubavi“, što je ujedno i umetnički naslov radionice. 
Za decu starijeg uzrasta, od 5. do 8. razreda, predviđena je video projekcija filma Tom Sojer, međutim, lepo vreme je učinilo svoje i umesto toga đaci su sami organizovali turnir u stonom tenisu. Specijalan gost turnira bio je Vladimir Jerković, direktor Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ Sombor, koji je odmerio svoje snage sa učenikom škole u jednoj partiji stonog tenisa. 

***

Sto deset godina biblioteke
Sto deset godina biblioteke. Toliko vreme je prošlo, a ona i dalje radi i dalje neko bar pogleda one stare knjige. Knjige sve manje bivaju pročitane. Ja više i ne pamtim kada sam sa nekim porazgovarao o knjizi. Ja sam težim da sakupim određenu količinu knjiga, dovoljnu za jednu ličnu malu biblioteku. 
Od koliko sam samo svojih prijatelja čuo da oni nemaju biblioteku u svom selu, a mi je imamo i baš zato treba da je čuvamo i negujemo. Preživela je tolike generacije i sramno bi bilo da se baš za naše doba ugasi. 
Naša biblioteka jeste mala, ali svaki njen pedalj simbolizuje nešto što je drugačije od svih drugih biblioteka. Ta njena dva stola pamte mnoge zgode i nezgode pročitanog, nepročitanog, rečenog, nedorečenog, onoga rečenog između redova. Njeno stepenište nekada je bilo sastajalište mladih koji su na njemu, uz stihove i pesme, provodili svoje nezaboravne trenutke; u njoj se igrao šah, ljudi su se družili; da, bilo je toga... u vremenima kada je radila svaki dan. Sada radi samo dva puta nedeljno.
Mala je, pa zar zato da se zatvori; u nju su išli i moja baba i moj deda.
Biblioteka simbolizuje pismenost i kulturu jednog naroda, jedne države i teritorije. Ne smemo dozvoliti da nam biblioteke postanu nepotrebne, stare, oronule i napuštene građevine, jer one predstavljaju više od građevina.
Aleksa Marik, 7. razred OŠ „Moša Pijade“ u Bačkom Bregu