Zoltan Bičkei dobitnik je ovogodišnje nagrade „Herceg Janoš“
Na dan rođenja Hercega Janoša (Sombor, 11. maj 1909 — Sombor, 29. januar 1995) pisca, urednika i prevodioca GB Karlo Bijelicki objavljuje laureata književne nagrade „Herceg Janoš“ za 2026. godinu.
Zoltan Bičkei dobitnik je ovogodišnje nagrade „Herceg Janoš“
Na osnovu jednoglasne odluke žirija, koji čine dr Ištvan Šiling, lingvista, pisac i etnolog, dr Ferenc Mak, pisac i istoričar književnosti i kulture, i Tímea L. Moger, pesnikinja, donete 20. marta 2026. godine, Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ u Somboru dodeljuje književnu nagradu „Herceg Janoš“ za 2026. godinu Zoltanu Bičkeiju, filmskom reditelju, grafičkom umetniku i esejisti, kao priznanje za značaj njegovog dosadašnjeg životnog dela.
Iz obrazloženja žirija:
,,Nagrada koja nosi ime Hercega Janoša ne priznaje samo književno stvaralaštvo. Mnogo više od toga, ona prepoznaje jedan duh: vernost mestu, odgovornost prema zajednici, osetljivost za ljudske sudbine i onu tihu, ali nepokolebljivu stvaralačku posvećenost koja ne dozvoljava da u zaborav padne ono što je suštinsko.
Taj duh nosi i oličava ovogodišnji laureat, Zoltan Bičkei, istaknuti stvaralac iz Kanjiže, sa područja Potisja.
On nije isključivo književnik – a ipak jeste, jer su njegovi filmovi zapravo pisanje slikom.
Njegovi crteži su lirske priče o pejzažu. Njegovi eseji su zgusnute ispovesti koje nastaju na granici viđenja i mišljenja.
Njegova umetnost prevazilazi žanrove: oblikuje se u jedno veliko, povezano životno delo u kojem se slika, reč, zvuk i pejzaž međusobno prožimaju.
Zoltan Bičkei je osebujan i svestran stvaralac vojvođanske mađarske kulture: filmski reditelj, crtač, esejista i organizator kulturnog života. Kao redovni član Mađarske umetničke akademije, zastupa uverenje da se umetnost ne odvaja od svog okruženja, već iz njega izrasta i njemu se vraća.
Centralna inspiracija njegove umetnosti jeste južnobanatski pejzaž, naročito kanjiška pustara. Kod njega je taj pejzaž istovremeno konkretno mesto i simbolički prostor: tačka susreta istorije, mita i ljudske sudbine. Ali i više od toga: svojevrsna mera. Nepomično središte.
U svetu koji danas često karakterišu nemir, rasutost i prekomerna dinamika, ova pustara postaje prostor izvesnosti. Prostor u kojem se – kako on kaže – sve vidi jasnije, gde „svemu malom treba prići bliže i voleti ga više“. Gde horizont nije samo prizor, već i način mišljenja.
U njegovim filmovima pustara nije pozadina, već prisustvo.
U njegovim crtežima nije prizor, već unutrašnji pejzaž.
U njegovim tekstovima istovremeno je i sećanje i pitanje.
Ovakav stvaralački pristup pokazuje duboku srodnost sa nasleđem Hercega Janoša. U njihovim delima prisutni su vernost zavičaju, poniznost pred ljudskim pričama i težnja da lokalna stvarnost dobije univerzalno značenje.”
Svečana dodela nagrade biće održana na jesen, u okviru manifestacije Podunavski dan Janoša Hercega.
