Promocija knjige BEGLUK Dušana Savića
U Legatu Miroslava Josića Višnjića, u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki” u utorak, 28. oktobra, održana je promocija knjige „Begluk” autora Dušana Savića, objavljene u izdanju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”.
Na samom početku programa prisutne je pozdravila Nataša Turkić, direktorka Gradske biblioteke.
Prof. dr Saša Radojčić istakao je da je Dušan Savić široj književnoj javnosti poznat pre svega kao romansijer, sa četiri objavljena romana, među kojima se izdvaja „Porajmos”, preveden na četiri jezika. Nova knjiga, „Begluk”, trodelne je strukture – prvi deo čini novela „Begluk” po kojoj zbirka nosi naziv, sa realističnim pristupom; drugi deo obuhvata priče koje prevazilaze ravan realistički prikazane svakodnevice, dok je treći deo posvećen autorovim uspomenama iz zavičaja, Banjaluke.
Tokom večeri, autor je pročitao nekoliko priča iz knjige: „Čovek – pas, Pas – čovek”, „Praznina” i „Nemi svedok Laza”.
Knjiga je dostupna za pozajmicu na Pozajmnom odelјenju za odrasle. Ukoliko želite da je kupite posetite našu Knjižaru (Kralјa Petra I 11, ulaz iz ulice Avrama Mrazovića i onlajn: https://www.knjizarakb.rs/product/begluk/ ).
Pozivamo vas na promociju knjige BEGLUK Dušana Savića koja je nedavno objavljena u izdanju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”.
Program će biti održan u utorak, 28. oktobra, u 19.00 časova, u Legatu Miroslava Josića Višnjića.
Učestvuju: Dušan Savić, prof. dr Saša Radojčić i Nataša Turkić, direktorka Gradske biblioteke.
„Nad pričama Dušana Savića, kao i nad njegovim romanom Porajmos, ostajem zatečen pitanjem: da li treba da budemo srećni što je, u ovom našem podneblju, u čijem odbijanju geografskog određenja u ovom trenutku uživam, podneblju sa tako puno simbola kultura i života zajednica zaostalih u slojevima zemlje i u kolektivnom pamćenju koji nekada u nekoj knjizi, ili drugom artefaktu problesnu u našu stvarnost, ili tužni, što je to na ovom podneblju olako prepuštano zaboravu zbog nečega boljeg što se verovalo da dolazi.
A upravo to zaboravljano, u zaborav gurano, jeste ono najvrednije što posedujemo: mnoštvo varijeteta ljudskih i kolektivnih sudbina. Pomenuti slojevi ne leže samo jedan preko drugog, nego se te različite arheologije na malom prostoru dodiruju. I horizontalno i vertikalno se u pričama Dušana Savića one stiču. Slično osećanje, ne samo zbog preklapanja teme, propasti begluka u naslovnoj priči (noveli), nego i zbog drugih motiva javilo mi se dok sam čitao Pamukov Instambul. Uzdasi junaka priča, naratora, posle dima cigarete, srka kafe ili rakije u jednom trenutku nisam više siguran da li dolaze iz knjige ili iz mene.
To širenje istorijskog i geografskog prostora u pričama Dušana Savića blagotvorno na nas deluje kao kada udišemo punim plućima, negdašnji čisti vazduh ovog podneblja.”
Nenad Milošević
„U priče sabrane u zbirku Begluk, Dušan Savić pohvatao je one specifične trenutke kada život reši da se obrati čoveku – ponekad samo da ga kvrcne, a često i da ga dobro razdrma. Posebno čitalačko zadovoljstvo pružaju one priče u kojima izgleda kao da se slučaj s junakom samo našalio, ali posle te šale junak (zajedno sa čitaocem) ostaje da se misli i češka po glavi.
Savić gradi čitavu plejadu likova, od begovskih sinova i vojnika JNA do derana i dođoša, preko mađarskih carinika do zagrebačkih gimnazista i bečkih poštara. U poglavlju „Banjalučki zapisi” priče Dušana Savića bave se ključnim situacijama u procesu odrastanja i sazrevanja.
Brojni toponimi ove zbirke iscrtavaju mapu jednog geografski i kulturološki raznovrsnog prostora, kome jedinstvo daje lično iskustvo autora, ali s tim jedinstvom lako će se identifikovati generacije čitalaca koje su ga i same iskusile.”
Mirjana Mitrović Stefanović
