SAOPŠTENJE O REZULTATIMA KONKURSA ZA DRUGU KNJIGU AUTORA MLAĐIH OD 35 GODINA U OKVIRU SOMBORSKOG KNJIŽEVNOG FESTIVALA ZA 2017. GODINU
Drugi Somborski književni festival i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ u Somboru početkom januara 2017. godine raspisali su konkurs za drugu knjigu autora do 35 godina. Budući da u Srbiji postoji nekoliko značajnih konkursa i edicija namenjenih prvom rukopisu, konkurs Somborskog književnog festivala idejno je usmeren isključivo prema autorima mlađe generacije koji već imaju jednu objavljenu knjigu (bez obzira na žanr). Prema propozicijama konkursa, rukopisi su slati pod šifrom. Konkurs je zaključen 15. februara 2017. godine.Na konkurs je pristiglo 26 rukopisa. Žiri, koji je zasedao u sastavu Branislav Živanović, Dušan Vejnović i Tamara B. Krstić, nakon višestrukog čitanja i diskusije, izdvojio je tri rukopisa koji su se nametnula svojom zrelošću, idejnom zaokruženošću i celovitošću:• Kutija poezije Ajtane Dreković, • Jezikom! Marije Dragnić, i• Bogovi otvorenih prozora Aleksandra Petrovića.U narednoj seriji razmatranja, žiri je većinom glasova odlučio da na konkursu Drugog Somborskog književnog festivala nagradi rukopis Bogovi otvorenih prozora Aleksandra Petrovića. Nagrada, koja se sastoji iz štampanja nagrađenog rukopisa, biće uručena tokom Somborskog književnog festivala, koji će se održati od 11. do 13. maja tekuće godine.Aleksandar Petrović (Jagodina, 1984) dao je doprinos zborniku Rukopisi 31 u Pančevu, učestvovao na projektu „Reč u prostoru“ beogradskog SKC-a i na finalnoj manifestaciji Festivala mladih pesnika „Dani poezije“ u Zaječaru, osvojio treće mesto na Festivalu kulture mladih u Knjaževcu, izdao knjigu Pesme i ostale metamorfoze (2012) u izdanju fondacije „Dejan Mančić“ iz Niša.Rukopis Bogovi otvorenih prozora iz korpusa pristiglih rukopisa izdvojio se osobenošću i kreativnošću izraza, doživljaja i osećaja urbane stvarnosti i sveta. Jedna od vrednosti koju rukopis poseduje jeste njegova jezička raskoš i snaga, slikovni govor i imaginativnost u pravcu metaforičkih konstrukcija, kao i zavidna, ali nenametljiva literarnost, intertekstualni prepleti i aluzije – s jedne strane kao svedočanstvo očuvanja, a s druge, izneveravanje i/ili obračunavanje, te rekontekstualizacija tradicionalnih obrazaca, ideoloških, simboličkih i inih matrica. Resko ironičan, refleksivni, introspektivni lirski glas, prelaženjem kroz sva tri gramatička lica, na neretko eksplicitan i polemičan način svedoči o protivrečnostima, iluzijama, apsurdu i egzistencijalnoj drami subjekta, propituje dehumanizaciju i desocijalizaciju društva i pojedinca. Bez formalne podele na cikluse, sa trideset jednom uvrštenom pesmom, rukopis stvara utisak o uspeloj zaokruženosti i svesti o meri pesme, promišljenom komponovanju i raspoređivanju pesničke građe u njenoj semantičkoj punini, raznolikosti tematsko-motivskih sadržaja promenljivog stihovnog registra, strategije i ritma.
