Podunavski dani Janoša Hercega

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki priredila je Podunavske dane Janoša Hercega 
pod pokroviteljstvom grada Sombora.

Podunavski dani Janoša Hercega održani su 20. i 21. decembra 2017. godine, u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke Karlo Bijelicki.
U sredu, 20 decembra, prvog dana manifestacije, prikazan je dokumentarni film Herceg Janoš. Prisutnima su se obratili akademik Jožef J. Fekete i Zoltan Šifliš, autor filma.
Drugog dana manifestacije, nakon pozdravne reči Inje Firanj i Jožefa J. Feketea, usledilo je uručenje književne nagrade Herceg Janoš, za trajno životno delo, Peteru Šinkoviču, književniku, novinaru i publicisti iz Sente. O laureatu i njegovom radu govorili su članovi žirija akademik Jožef J. Fekete, predsednik žirija, Ištvan Besedeš, književnik, uredniki i izdavač i dr Ištvan Šiling, univerzitski profesor u penziji. Zatim je usledio nastup somborskog džez benda The Hatt Matters.
Nagrada je umetničko delo  akademskog vajara Petera Mrakovića, bronzana statueta koju su izlili Miladin i Strahinja Đaković, dobrotvori nagrade iz ZR Pele iz Sivca.  

Laureat Peter Šinkovič (Sinkovits Péter)

Odluka o Književnoj nagradi „Herceg Janoš” 2017. g.

Članovi žirija Književne nagrade „Herceg Janoš” (Ištvan Besedeš, Jožef J. Fekete ‒ predsednik, Vladimir Jerković, Goran Malbaša i Ištvan Šiling) jednoglasno su doneli odluku da nagradu dodele Peteru Šinkoviču (Sinkovits Péter), književniku, novinaru i publicisti iz Sente. Radio je kao novinar u nedeljniku „Dolgozók”, u dnevnom listu „Magyar Szó” čiji je bio i glavni i odgovorni urednik, urednik oblasti kulture, zatim deset godina dopisnik iz Budimpešte, nakon penzionisanja piše kolumne za list.  
Njegov uređivački i novinarski koncept je uvek isticao ličnu posvećenost književnosti i umetnosti. Novinarski rad mu nije dao dovoljno prostora za umetnički rad, ali je ipak objavljivao zbirke poezije, proznom stvaralaštvu se mogao posvetiti tek nakon penzionisanja i postao plodan prozni stvaralac i romanopisac. 
Objavio je zbirke poezije „Mélyrepülés” „Drótsövény” „Határsáv”, „Aragóniai galambok”, i zbirku sabranih pesama, romane „Vergilius a csatornában” i „Orfeum”, jedan roman mu je pred objavljivanjem, kao i jedna knjiga odabrane publicistike.
Njegove pesme i prozu karakteriše sebi svojstvena poetika vremena i prostora. Sve što se događa sa njegovim plastično prikazanim likovima, najčešće sažima domaćim čitaocima poznate prostore i doživljena vremena, kao da njegovi likovi putuju kroz neko vreme sna, kao i putnici prekookenskog broda iz romana „Orfeum”, koji ostvaruju svoju slobodu, ili postaju taoci vremena istorije.
Težište Šinkovičeve lirske i prozne narative je ipak na onome što se događa u duši prikazanih figura tokom njihovih svakodnevnica i trenucima koji menjaju njihovu sudbinu: za vreme ljudskog poimanja sveta i traženja odgovora na ontološka pitanja. Jer Šinkovič – bilo da je reč o istoriji, izloženosti svetu, ili o međuljudskim odnosima – piše o sudbini i pitanjima ličnog izbora, zapravo o Putu kojim pojedinac kreće. 
Njegova novija publicistika dobija specifičnu dubinu kroz zabeležena filozofska pitanja.
A gde je ta nit koja povezuje Šinkoviča sa Hercegom? U celom životnom delu: biti novinar i biti slobodan u tom poslu, biti književnik sa visokim poetskim standardima, prepoznavanje problema istorijskog vremena („Vergilius a csatornában”) i lične slobode koja je ipak kodirana istorijom i vremenom („Orfeum”). 
Jožef  J. Fekete