Knjige koje su promenile naše mišljenje, stavove i pogled na svet.
Tema koju smo odabrali za ovaj susret nije bila laka. Stav gotovo svih nas na početku bio je da nam nijedna knjiga nije promenila nas same i da teško možemo reći da nas je neka knjiga potpuno promenila. Ipak, nakon dvočasovnog razgovora, svi smo uspeli da se setimo jedne ili više knjiga koje su na neki način uticale na nas – promenile neki naš stav, donele novo saznanje, otvorile pitanja o kojima ranije nismo razmišljali, promenile odnos prema drugima, pogled na svet, pa čak i odnos prema samom čitanju. Za takvu promenu potrebno je mnogo životnog i čitalačkog iskustva, ali knjige ne moraju nužno da nas promene kao ljude da bi pomakle naš pogled. Nekada nam pomognu da bolje razumemo ljude i životne situacije, nekada da preispitamo ono što smo dugo mislili, a nekada samo da nešto sagledamo iz drugačije perspektive.
.jpg)
U razgovoru su učesnici pojedinačno izdvajali knjige koje su na njih ostavile takav trag, a svaka preporuka otvarala je novo pitanje i vodila razgovor u drugom pravcu. Neki su govorili o knjigama koje su promenile njihov odnos prema čitanju. Kao primer je pomenuta Kad su cvetale tikve, Dragoslava Mihailovića, knjiga koja je nekima bila među onima posle kojih su zavoleli knjige i čitanje.
Bilo je i knjiga koje su promenile naš odnos prema određenim književnim žanrovima. Vrli novi svet Aldusa Hakslija naveden je kao primer knjige koja može da nas iznenadi i pokaže da žanr za koji smo mislili da nam ne odgovara ipak može da nam ponudi mnogo više nego što očekujemo.
Razgovarali smo i o knjigama koje su donele nova saznanja i promenile našu perspektivu. Semper idem Đorđa Lebovića otvorio je razgovor o holokaustu, ali i o gradu u kojem živimo i njegovom istorijskom pamćenju. Govoreći o Dostojevskom, učesnici su istakli kako nam Zločin i kazna, ali i njegova druga dela, pomažu da bolje razumemo složenost ljudskog karaktera i postupke književnih likova. Čitajući knjigu Sahranite mi srce kraj Ranjenog kolena, autora Di Brauna, naučili nešto novo o indijancima, njihovoj kulturi i životu.
Posebno smo se zadržali i na klasičnim romanima, koji nam kroz priče o ljubavi, braku, porodici i društvenim očekivanjima omogućavaju da bolje razumemo međuljudske odnose i različite vrste ljubavi. Pomenuti su romani Džejn Ostin, sestara Bronte i drugih viktorijanskih pisaca, kroz koje neke emocije i odnose među ljudima danas razumemo drugačije nego ranije. Ana Karenjina Lava Tolstoja otvorila je razgovor o odnosima u braku, različitim oblicima ljubavi, preljubi, izborima koje ljudi prave i posledicama tih izbora. Klasični romani tako, iako nastali u drugačijem vremenu, mogu da nam pomognu da jasnije sagledamo odnose među ljudima i pitanja koja su i danas aktuelna.
Knjiga Deca su zakon Delfin de Vigan otvorila je pitanje savremenih tehnologija, njihovog mesta u životu dece i odraslih i uticaja koji imaju na naše svakodnevno ponašanje. Razgovor je pokazao da knjiga ponekad ne mora da promeni naš stav, već ga može produbiti i učiniti svesnijim.
Uz Američke bogove Nila Gejmena razgovarali smo o drugačijem tumačenju bogova i stvaranju nove slike o njima, dok su knjige Džozefa Kembela otvorile mnogo šira pitanja – o univerzumu, religiji, poreklu sveta i granicama ljudskog saznanja. Jedan od zaključaka bio je da možda nikada nećemo moći da budemo potpuno sigurni koja je od različitih priča i pogleda na nastanak sveta „prava“, ali upravo nas knjige podstiču da postavljamo takva pitanja.
Knjiga Daljine Magde Sabo otvorila je temu odnosa majke i ćerke i mogućnosti da isti odnos posmatramo iz dve perspektive. Knjiga nas je podsetila da se neke osobe i njihovi postupci drugačije razumeju kada pokušamo da ih sagledamo iz njihovog ugla – u ovom slučaju i iz ugla majke i iz ugla ćerke.
Na pitanje možemo li kroz knjigu razumeti život nekoga ko je potpuno drugačiji od nas, učesnici su izdvojili Amsterdamski bluz Arnona Grunberga. Razgovor je pokazao koliko književnost može da nas približi iskustvima koja su nam udaljena i koja možda nikada ne bismo mogli da upoznamo iz sopstvenog života.
Bilo je zanimljivo i pitanje da li posle neke knjige počinjemo da primećujemo ono što ranije nismo primećivali u svetu oko nas. Učesnici su u tom kontekstu pomenuli knjige i likove Čarlsa Bukovskog i Stakleno zvono Silvije Plat. Knjige nekada ne menjaju svet oko nas, već promene naš pogled na njega – pa počinjemo da uočavamo ljude, ponašanja, odnose i pojave koje su nam ranije prolazile neprimećeno.
Poseban deo razgovora posvetili smo i trilerima, koji su otvorili jedno pomalo uznemirujuće pitanje: koliko zaista poznajemo ljude oko sebe – čak i one koji su nam najbliži? Knjiga može da nas natera da posumnjamo u sopstvene pretpostavke i podseti da nikoga ne možemo potpuno poznavati.
Na kraju smo se vratili na početno pitanje: da li knjiga zaista može da promeni čoveka ili samo da osvetli nešto što je već postojalo u njemu? Nismo pronašli jedan odgovor, ali smo upravo kroz različita čitalačka iskustva pokazali da knjige mogu da urade i jedno i drugo. Nekada nam promene stav, nekada donesu novo saznanje, nekada nas navedu da razumemo drugog čoveka, a nekada samo pomere ugao iz kojeg posmatramo ono što smo mislili da već dobro poznajemo.
Možda je zato najtačniji zaključak našeg razgovora bio da ne moramo posle svake knjige postati drugačiji ljudi. Dovoljno je da posle nje nešto vidimo drugačije. A upravo u tom novom pogledu možda i počinje promena.
Druženje smo završili uz domaće palačinke, i u veseloj atmosferi proslavili dva rođendana koja su se našla između naša dva susreta. Uz razgovor, smeh i palačinke, prihvatili smo predlog jedne od učesnica za temu narednog susreta – „Knjiga kojoj bismo promenili kraj“, a dogovorili smo se da se ponovo družimo 21. septembra.
Naredni sastanak kluba biće održan u ponedeljak, 24. avgusta 2026. godine u 19.00 časova, na Pozajmnom odeljenju za odrasle.
Urednica programa: Žana Gnjatović, dipl. bibliotekarka
O čitalačkim klubovima koje uređuje i vodi bibliotekarka Žana Gnjatović u somborskoj biblioteci možete pročitati na LINKU.
***
Tema: Jedna knjiga - jedan novi pogled
Knjige koje su promenile naše mišljenje, stavove i pogled na svet.
Urednica programa: Žana Gnjatović, dipl. bibliotekarka
Ukoliko ste zainteresovani da nam se pridružite, možete se prijaviti lično u Biblioteci, pozivom na broj telefona 025/451-510 ili putem naših društvenih mreža.
Čekamo vas u Biblioteci.
