Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25000 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Knjiga nedelje - izjave čitalaca

Izjave čitaoca o knjigama Bekstva Lide Barove Jožefa Škvoreckog i Sarajevski atentat Žorža Pereka:

Bekstva Lide Barove - Jozef Škvorecki

Knjiga se čita u jednom dahu. Život glumice Lide Barove opisan u ovom romanu ne ostavlja čitaoca ravnodušnim. Mladalački elan, želja za slavom daju joj snagu da izdrži sva iskušenja koja joj život servira. Ničim izazvane nedaće ne koristi kao osvetničko oružje, i na kraju ispliva iz svega. Žig koji ju  je obeležio zauvek, ipak nije umanjio kvalitet njene bogate glumačke karijere.

Jovanka Kotlaja, penzioner

Sarajevski atentat - Žorž Perek

Kada čujem reči ,,sarajevski atentat” , pored mnogih drugih priča, setim se i one o mom dedi po ocu. Ovaj tragični događaj koji je predhodio Prvom svetskom ratu, biće samo prvi u nizu onih koji će u narednim godinama doneti toliko patnje milionima ljudi.

Moj deda je u Velikom ratu zarobljen i kao ratni zarobljenik odveden u logor na teritoriji današnje Rumunije. Jedva je preživeo glad i smrzavanje. Oboleo je od pegavog tifusa i zauvek izgubio kosu na glavi. Imao je dvadeset godina.

Koliko patnje....

Život Žorža Pereka je takođe patnja sama. Sin Poljskih Jevreja, roditelje je izgubio u ranom detinjstvu za vreme Drugog svetskog rata. Odrastao je kod rođaka, da bi mu se život, zbog teške bolesti, okončao već sa 45 godina.

1957. godine dolazi u tadašnju Jugoslaviju, gde ima dobre prijatelje (poznanstva sa Srpskim umetnicima, koji žive u Parizu) , tražeći leka svojoj depresiji.

Držim u ruci ,,Sarajevski atentat”. Ne znajući ništa o knjizi, očekujem neku vrstu istorijske fikcije. Umesto toga shvatam da čitam ljubavni roman ( da li je to zaista?) koji se odigrava u Beogradu i Sarajevu, ili ,,mali kurs iz metafizike i morala” (citat iz kjige), triler ili ( Lakloove ) ,,Opasne veze” naših dana? Ne verujem da je ovo potonje delo slučajno pomenuto u knjizi.

Pa gde se tu onda nalazi Atentat u Sarajevu?

Našao je tu ipak svoje mesto. Naime, uz ,,glavnu,, priču, u paralelnom toku romana čitamo prvo zvanični, podroban izveštaj o samom toku atentata, a zatim zapisnik sa suđenja pripadnicima Mlade Bosne. Želja autora je da se uverimo koliko je suđenje bilo nepošteno, namešteno i pristrasno, te tako Sarajevski atentat za autora dobija značenje metafore traganja za istinom (istorijskom i intimnom). Jer šta je zapravo istina, šta su pravi motivi ljudskih postupaka, pita se autor u toku celog pripovedanja.

Odgovora ima i nema, kao što svaka medalja ima dve strane.

Stigla sam do kraja knjige, ali pitanja i odgovori ostaju. Mislim da je to pisac upravo i želeo.

                                                                                                                                         Eva Panić, penzioner