Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25000 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Tragovi

17.10.1827.

U Somboru je Generalna skupština PRIVILEGOVANOG KRALJEVSKOG BRODARSKOG DRUŠTVA donela odluku kojom se "Francov kanal", bez naknade, ustupa državi u vlasništvo. Međutim, država je nerado prihvatila dar jer je ulaz u kanal iz Dunava toliko bio zamuljen da je plovidba njime bila gotovo nemoguća. Izlaz je bio u prokopavanju novog ulaza uzvodno na povoljnijem mestu što je zahtevalo velika ulaganja, ali će se to, ipak, dogoditi 1856. godine. Inače, Društvo nije bilo zainteresovano za prihode od kanala jer je zakupom četiri komorska spahiluka imala veoma izdašne prihode.


18.10.1749.

Vesela grupa građana, praćena muzikom, a predvođena Martinom Parčetićem, prvim velikim sudijom somborskim, odabira mesto na Karakoriji, na levoj strani Gakovačkog puta pre Nenadić salaša i na njima podižu VEŠALA, te ovo uzvišenje narod i danas naziva "vešala". Potreba za njima je proizilazila iz Povelje slobodnog i kraljevskog grada Sombora, koja mu daje pravo IUS GLADII "PRAVO MAČA", tj. pravo izricanja i izvršenja smrtne kazne teškim prestupnicima.


19.10.1847.

U Somboru je rođen PETAR DESPOTOVIĆ, prosvetar i spisatelj, koji završivši Preparandiju 1865, odmah postaje učitelj ženske škole. Kasnije, nakon usavršavanja, profesor je Učiteljske škole u Pakracu, gde 1878. biva otpušten, zatvaran, te proteran iz Hrvatske, zbog organizovanja pomoći Srbiji u ratu sa Turcima. Pošto se progoni nastavljaju i u Somboru, prelazi u Srbiju, gde će i skončati 1917. u Kruševcu, prethodno radeći kao profesor u više mesta. Jedan je od pokretača Goluba, prvi urednik Rodoljuba, saradnik u mnogim listovima i časopisima, ne tako zapaženim književnim prilozima, ali mu je knjiga Škole Srba u Ugarskoj i Hrvatskoj, dragocen izvor podataka, a Istorijska pedagogika za učitelje i učiteljice narodnih škola, kao zvanični udžbenik će doživeti dva izdanja.


21.10.1944.

Oko 10 časova sa prethodnicom Crvene armije, kojom je komandovao potpukovnik Hudzivadze, došla je u Sombor sloboda, koju je naš grad platio dajući za nju 1.195 ljudskih života, od kojih čak 964 jevrejske narodnosti. U isto vreme, prva četa Somborskog partizanskog odreda je ušla u Stapar i zaposela mesta u njegovoj okolini. Uskoro je "predata" vlast Privremenoj gradskoj upravi sa predsednikom Glišom Rakićem na čelu, koja je odmah po ulicama istakla OBJAVU u kojoj je, pored ostalog, stajalo da: "BIĆE KAŽNJEN SMRĆU, ko pljačka, krade, ubija ili ugrožava ličnu i imovinsku bezbednost građana ili na bilo koji način narušava mir i poredak".