Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25101 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Tragovi

01.01.1840.

Potiče crtež glavne somborske ulice, koju je uradio inženjer Gergurov, na kome od Srpske čitaonice do današnje Berberske zadruge ima četiri jednospratnice i devet prizemljuša, čiji su vlasnici ovim redom: Žindelj, Veselinović, Riđički, Popić (trščara), Ilić (trščara), Menaser, Ambrozović, sledi prazan plac, pa onda Slavi, Buzadžić, Atanacković, Mrazović (trščara) i Horvat, koju će kasnije otkupiti berberski majstor Andraš Kumerkramer, od kada se, pa sve do danas, u njoj nalaze berberski lokali. S druge strane, od Županije samo je jedna jednospratnica, dok su sve ostale prizemljuše: Kontića, Pinceheljija, Lugomerskog (trščara), Brkića, Zurkovića, Ambrozovića, Radosavljevića i Margetića...


08.07.1848.

U Somboru je razoružano i uhapšeno 400 Srba, koje je Mađarska ustanička komanda odlučila da sprovede u Vrbas. Međutim, na intervenciju vladike Pavla-Platona Atanackovića, pušteni su na slobodu. Sve ovo je usledilo stoga što su somborski Srbi, kako stoji u optužnici, podržavali odluke Majske skupštine, održane u Sremskim Karlovcima 13. maja iste godine, na kojoj su izrazili lojalnost Austriji, a za sebe tražili autonomiju i kao nacionalnu teritoriju Srem, Banat, Bačku i Baranju.


08.07.1786.

Austrijski "rimski car" Josip II, na proputovanju za Segedin, zanoćio je u Somboru. Pošto je sutradan odslušao misu, car je, preko Čonoplje, nastavio svoj put, ostavivši pisanu zapovest o raspuštanju franjevačkog samostana, sa naredbom da njihov samostan jednim delom bude dat županijskoj administraciji Bačke županije, a drugi župnom sveštenstvu kao parohijski dom. Sama crkva Presvetog trojstva je imenovana u parohijalnu.


09.07.1687.

Dominik Dujo Marković i Jure Vidaković, posećuju austrijskog kneza Maksimilijana Emanuela u njegovom ratnom stanu u Šiklošu i od njega traže preporuku da Ratni savet u Beču dozvoli naseljavanje 5.000 Bunjevaca na prostore negdanjeg Bajskog trokuta; Sombora, Subotice i Baje. Traženu preporuku su dobili i ona će im biti od velike pomoći za pozitivnu odluku Ratnog saveta.


10.07.1788.

U Somboru je rođen PAVLE-PLATON ATANACKOVIĆ koji, završivši bogosloviju u Sr. Karlovcima, učeteljuje u Somboru, a od 1812. sve četiri godine predaje više predmeta u Učiteljskoj školi u Sentandreji. Vrativši se sa Školom u Sombor, po smrti žene 1829. zamonašio se u Krušedolu, uzevši ime Platon. Kao iguman manastira Šišatovac, 1834. biran je za vladiku budimskog, potom za arhimandrita bezdinskog, a u vreme Bune 1848/49. upravlja celom srpskom crkvom, kao vladika bački. Za sve vreme je i izuzetno plodan spisatelj čijom zaslugom su u srpske škole uvedene knjige na narodnom jeziku, čemu je mnogo doprineo i njegov "Platonov bukvar". Veliki je prijatelj i saradnik Vukov, a od 1842. i predsednik Matice srpske, a u svemu i narodni dobrotvor. Umro je u Novom Sadu 21. aprila 1867.


11.07.1780.

Udareni su temelji kapele SNEŽNE GOSPE MARIJE u Čičovima, salašima nadomak Sombor. Od vremena gradnje narod ovu kapelu naziva Jozina kapela, po senatoru i sudiji somborskom Josipu Markoviću, čijim sredstvima je izgrađen. Od tada, pa sve do danas, prve nedelje avgusta oko kapele se okuplja silan svet da prisustvuje bogoslužbenim radnjama, a potom zabavi i veselju na prostoru oko kapele.