Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25000 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Tragovi

10.02.1878.

U banatskom selu Mokrin rođen je VASA STAJIĆ, javni i kulturni pregalac i istrajni borac za interese srpskog naciona u Austrougarskoj monarhiji. U Sombor dolazi 1907. za profesora srpskog jezika, zemljopisa i istorije u Učiteljskoj školi, gde ostaje do 1913. kada dobija otkaz zbog velikosrpskih ideja koje je širio među svojim učenicima. Ovde je pokrenuo i časopis Novi Srbin, da bi zbog napisa u njemu uskoro bio osuđen na šest meseci zatvora, što je izbijanjem Prvog svetskog rata preinačeno na 10 godina robije. Ni između dva rata nije bio miljenik režima; tek nakon Drugog rata dobija zaslužena priznanja i biva imenovan za doživotnog predsednika Matice srpske. Umro je na rođendan 1947. u Novom Sadu.


12.02.1841.

U Kovilju je rođen LAZA KOSTIĆ, peštanski doktor prava, erudita široke kulture i evropskih vidika, poliglota koji je prvi u Srba prevodio Šekspira, Hajnea i Homera, Bulvera i Dernburga, pisac drama, komedija i tri knjige pesama, ratni izveštač stranih novina iz Hercegovačkog ustanka i Srpsko-turskog rata, urednik lista Srpska nezavisnost u Beogradu i službenog glasnika na Cetinju Glas Crnogorca. Somborcem je postao 1895. ženidbom sa Julijanom Palanački, a od 1901, pa do smrti bio je predsednik Srpske čitaonice, da bi ovde iznedrio Somboru, srpskom pesništvu i poetskom rodu neprevaziđenu Santa Maria della Salute. Sahranjen je na Svetouspenskom groblju somborskom 12.12.1910, pošto je tri dana ranije preminuo u Beču


13.02.1809.

Rođen je u Somboru TRIFUN ATANACKOVIĆ, advokat po obrazovanju, a javni delatnik po usmerenju, koji je uz advokaturu, pošto Preparandija 1831. osta bez nastavnika, čitavu deceniju u njoj predavao, spasivši je tako od gašenja. Godine 1842. postavljen je za podžupana Bač-bodroške županije, a tri godine potom je medju 72 osnivača Srpske čitaonice. U Mađarskoj buni 1848-49. je član Privremenog odbora Okružja Bačkog, a godinu potom je i predsednik Upravnog odbora Društva srpskog pozorišta u Somboru. Biran je za poslanika u Srpski politički sabor u Sr. Karlovcima 1861, u Ugarski zemaljski sabor, te za kapetana somborskog i savetnika Cesarskog državnog stola, sa kog mesta je i penzionisan. Umro je u Somboru, 05.06.1878. godine.


13.02.1895.

Na stepenicama novoizgrađene Preparandije somborske, sa gajdama u rukama, umro je ĐURA SUBOTIN, koji se u matičnim knjigama vodio kao ”svirac iz predgrađa Crvenka”. Rođen 1842. u zemljoradničkoj porodici, postao je čuven svojom svirkom te je “čak iz Bosne donosio dukate” i tako stekao lep imetak, kafanu i mesaru, a svoje četvoro dece izveo na pravi put; troje od njih su radili u prosveti, dok je sin Triva, zvani Lala, sa uspehom nastavio očev zanat.


14.02.1840.

U Somboru je rođena MILKA GRGUROVA, najveća srpska tragetkinja, u dugom nizu godina, romantičarskog perioda srpskog glumišta, zbog čega je nazvana srpska “Sara Bernar”. U Somboru je po prvi put kročila na pozornicu, a sa nje je u dubokoj starosti sišla u Beogradu, u kome je našla večni smiraj 25.03.1924. Taj dugi put su obeležila brojna mesta i uloge kojima je plenila gledališta.