Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25000 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Tragovi

09.12.1803.

Austrijski car Franc II objavljuje da “na osnovu vernosti i korisne službe plemića i saposednika u Nemeš Militiču”: Ivan Cintula, Simenon Pijuković i njegovi sinovi, Petar Alaga i Ištvan Hajnal i njihovi bliži muški članovi porodice, te Laslo Pal, Jožef Zorad, Đerđ Berko, Josip Ivanić, Jožef Kočiš, Laslo Litvai, Đerđ Maćuš, Mikloš Doža, Jožef Nađ, Jožef Horvat, Adalbert Odri, Andraš Molnar, Pal Bagi, Ištvan Černuš, Mikloš Kanjo, Đerđ Kunsabo, Ištvan Lacko, Mihalj Alfeldi, Mihalj Burza, Ištvan Kermendi, Janoš Radič, Jakov Mandić, Adam Barašević, Janoš Klinovski, Mihailo Marković, Petar Knezi, drukčije Simenović, Benedikt Vidaković, drukčije Delić, Grgo Vujević, Janoš Bajči, Adalbert Ivanović, Ivan Kaić, njima celi Nemeš Militič, koji su oni kao plemići, kao pustaru naselili i u selo pretvorili, a do sada ugovorom držali pod zakup od Mađarske komore, predaje se u trajno vlasništvo, uz obavezu da uplate u državni erar 40.000 forinti i da predaju obećanih po 1.000 požunskih merova raži i ječma; 1.000 rifova platna; da daju 10 vojnih regruta i 10 konja za vojnu službu…a sa selom u vlasništvo dobijaju oranice, livade, šumu, mlinove, gostionice, mesare… i da sve to nasledi njihovo muško potomstvo, koje će imati i pravo pokroviteljstva nad crkvom.


10.12.1749.

“Somborski franjevci su od Magistrata dobili u vlasništvo i neograničeno korišćenje 24 jutra zemlje u salašima Gradina”, beleži fra Bona Mihalović u svome Dnevniku, kojim je osvetlio značajan period povesnice ovoga grada, ne samo iz svoga, nego i vremena pre njega, pri čemu se oslanjao na pisane podatke, poput ovoga koji je pronašao u magistratskoj arhivi. Dalje u istom povodu on navodi da su”za sećanje na ovo, oci franjevci, na brežuljku ove livade zvane Klisa, podigli drveni krst i blagoslovili ga, čiji se ostaci i danas (1787) nalaze u zemlji”, što kazuje da je sam Dnevnik svoj konačni oblik dobio upravo te navedene 1787. godine.


13.12.1882.

Na sv. Andriju Prvozvanog, njezinog zaštitnika, OSVEĆEN JE DOM SRPSKE ČITAONICE u Somboru Na dan ovog svetitelja se obavezno održavaju redovna Godišnja skupštinska zasedanja, što je precizirano u članu 19 Poslovnog reda Čitaonice prihvaćenog na skupštini održanoj 31. maja 1892. i potvrđeno članom 20. Kućevnog reda 5. januara 1908, koji je potpisao predsednik dr Laza Kostić. Uz redovan prijem novih članova i razmatranje godišnjeg izveštaja o radu i drugih aktuelnih pitanja, na Godišnjoj skupštini se biraju i čitaonički časnici, uključujući i predsednika. Od toga se odstupilo jedino 1910; pošto je 9 decembra umro dr Laza Kostić, Godišnja skupština je imala karakter komemoracije na kojoj je odlučeno da u znak pijeteta i poštovanja spram svoga velikana, čitaonička skupština godinu dana ne bira novog predsednika.


14.12.1966.

U Somboru je potpisan SPORAZUM između Veća grada Baja i Skupštine opštine Sombor o uspostavljanju bratskih odnosa, u tekstu: “Predstavnici oba područja odlučili su da na osnovu rezultata dosadašnjih prijateljskih veza prošire međusobno upoznavanje, ojačaju dobrosusedske odnose i razviju svestranu uzajamnu saradnju, sa ciljem da na osnovu razmene iskustava doprinesu unapređenju socijalističkog razvitka oba područja i jačanju prijateljstva naroda Narodne Republike Mađarske i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije”. Sporazum su potpisali predsednici Laslo Farkaš i Jovan Vasiljević. Biće to samo overa već uspostavljenih odnosa između brojnih učesnika dve strane, koji će se u još većoj meri razvijati. Ratna zbivanja i kasnije uvedene sankcije Jugoslaviji će sve to izmeniti, ali je Baja, upravo u sankcijama dopremila značajnu pomoć Somboru. Kada je izgledalo da će saradnja dobiti novi zamah, u godinama novog Milenijuma ona je svedena na najmanju moguću meru, mada je interes i potreba obe strane, a pogotovo Sombora, za njezino unapređenje izuzetno velik.