360
Zastitnik gradjana

 

 www.difmoe.eu

 betlen

ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА «КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ»
ПРЕ И ПОСЛЕ ВЕКА И ПО

 

Од прапочетка, од Прве генералне скупштине Удружења за оснивање јавне општинске библиотеке, 2. јануара 1859. године, Градска библиотека у Сомбору била је непрекидно до 1920. подстанар Градске куће. Њен утемељитељ и дугогодишњи библиотекар био је финансијски службеник Карло Бијелицки (1813-1878). У најранијим деценијама постојања главнину књижног фонда чинила је немачка књига. Од 22.687 књига у 1881. години на немачком језику је 19.582, на мађарском 2595, на српском 352 и 158 књига на латинском, француском и другим језицима.

Селећи се, потом, у међуратним и првим послератним годинама као бескућник, половином педесетих година минула века нашла је свој први кров у суседству Грашалковићеве палате, у згради некадашње Мађарске читаонице, сазиданој између 1884. и 1886. у еклектичком стилу. У уређеном простору данас су смештени Дечје одељење и управа.

Због нарастајућег књижног фонда одељење одраслих је крајем шездесетих година нашло нов смештај у Главној улици, у броју 11, по исељењу Народне банке. Градњу једноспратнице, у стилу неоренесансе, 1877. године финансирала је Сомборска штедионица, која је основана 1868. Амблематика кошнице са две пчеле, изнад улазних врата, после једног века добила је тако нову, просветитељску, садржину. Награда за марљивост посетиоцима није више новац него знање. Уз позајмно одељење и књиговезницу у приземљу, на спрату се сада налазе Одељење за каталогизацију, са Читаоницом за научни рад, Завичајно одељење, Одељење за развој и унапређење библиотечке делатности и Одељење општих послова.

Доградњом библиотеке, зграде на три нивоа, од 1988. године Библиотека добија нови простор за књигу и посебне збирке и постаје место савременијег пословања.
Нови озбиљнији искорак пројектом Неw Цитy - Пробуђени град Библиотека бележи од 1999. године реновирањем, уређењем и новим програмским концептом.
У 2009. години, обележавањем 150 година непрекидног рада Библиотека наставља програмима и пројектима уређење и опремање одељења, дигиталних читаоница и Конгрес центра 025, уз програме Библионет 09, Вељкови дани, издавачку продукцију и матичну делатност.

Политичко-територијалном организацијом Сомборске општине 1963. године Градској библиотеци припојене су Народне књижнице и читаонице, као 14 огранака. Новим Законом о библиотекарству 1994. године постала је матична библиотека Западнобачког округа.
У дуговеком животу Библиотеке њени управници често су биле личности вишег духовног реда – архимандрит Стефан Илкић, историчар културе и њен до данас једини биограф и хроничар Радивој Плавшић, књижевници Јанош Херцег и Миро Вуксановић.

Целокупан библиотечки фонд у јубилејској години садржи преко 340.000 књига, највише на српском, мађарском и немачком језику, и множину наслова периодике (новина и часописа). Језгро Библиотеке чине данас завичајна збирка (5.000 књига), збирка старе књиге, споменика културе (300 књига) и збирка ретке књиге (400 књига), уз вредан фонд научне књиге.

Упоран у настојању да истраје у подизању градског читалишта, далеке 1859. године Карло Бијелицки се обратио сомборском Магистрату речима које се и после века и по читају као заветна порука и пред будућношћу:

Човечанство које данас живи не може своме потомству оставити узвишенији, достојнији и пун благослова споменик сећања и не може се у толикој мери задужити за захвалност као оснивањем једне овакве властите библиотеке која ће граду служити на велику част.

Радивој Стоканов

Радно време:
Радним даном: od 8:00 до 17:00,
суботом од 8:00 до 12:00