Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25000 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Promocija knjige Naša bolesna kultura! dr Radivoja Simonovića

U organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ u petak 18.11.2016. u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ sa početkom u 19 časova održana je promocija knjige Naša bolesna kultura! koju je priredio Vladimir Jerković od niza tekstova koje je dr Radivoj Simonović objavljivao u vanpartijskom  listu Glas Naroda koji je izlazio u Somboru, a bio čitan širom tadašnje države.                Nakon upoznavanja sa separatom, te predstavljanja zabluda o kojima autor piše, Jerković je, između ostalog, rekao:  „Mi ovde imamo priliku čitati tekst dr Radivoja Simonovića čoveka, renesansnog čoveka, po velikom broju odrednica potrebnih da bi neko dobio takav epitet, koji je o doba kada je pisao ostavio veliku zaostavštinu koja je osvedočena u različitim poljima njegovog rada i društvene akcije... Središte kritike dr Simonovića, kada piše o neselektivnom i masovnom preuzimanju i pomodarstvu svojih savremenika, koje prevazilazi racionalne okvire, jeste to i takvo ponašanje naroda. Jedan, mukom i žrtvama oslobođen dugog ropstva, narod i njegovo društvo, dobija zajednički imenilac u novoj neslobodi, u konzumerističkom snu o kojem piše dr Simonović. Snu koji nije puka kupovina, nagomilavanje, preuzimanje stilova i mode, potrošnja i upotreba, ili samo posedovanje, pridodajemo i identifikaciju u novom modelu koji nije autentičan i koji potiče iz druge sredine, druge kulture sa različitim istorijskim i političim kontinuitetom. Reklo bi se, da Simonovićev narod samo želi na prečac u taj bolji svet, želi da preskoči vekove razlika i prisvoji univerzaliju potrošačkog društva lišenog važnosti onoga sopstvenog i samosvojnog.“                Poznavalac lika i dela dr Radivoja Simonovića, dr Stojan Berber, u prigodnom izlaganju, ne samo da je podsetio na ključna mesta u biografiji ovog lekara, nego je i ukazao na širinu i temeljnost u bavljenju različitim aktivnostima, budući da je dr Simonović putovao, pisao, beležio, bavio se etnologijom i na taj način puno doprineo etnografiji, naročito uz nekoliko hiljada fotografija koje je pravio putjući po celoj tadašnjoj kraljevini. Naravno, dr Berber je ostavio nešto prostora za reč o odnosu Laze Kostića i dr Simonovića, da bi izlaganje priveo kraju čitanjem stihova koje je dr Simonović napisao posvetiviši ih pesniku.                Dr Dušan Ristić, osvrnuo se na vreme kada je nastajala Simonovićeva kritika, odnosno kako je Ristić u pogovoru naveo, dijagnoza kulturnog života, te podsetio na određene karakteristike tog vremena, na sociološke aspekte Simonovićevog pisanja da bi, između ostalog rekao: „Ono što, međutim, predstavlja aktuelni poziv kritike koju nalazimo u rukopisima dr Radivoja Simonovića, jeste poziv za preispitivanje kulturnih granica koje su danas, baš kao i pre skoro jednog veka kada su nastajali ovi tekstovi, prilično zamagljene. Jer, simptomi bolesti kulturnog života nisu nestali... To preispitivanje je svakako, uvek moguće na temelju tradicije i institucija“, da bi zaključio rečima da „Ako dijagnoza bolesti koju lekar daje pacijentu predstavlja prvi korak ka njegovom ozdravljenju, onda je ova Simonovićeva dijagnoza kulturnog života imala za cilj da skrene pažnju na uzroke i simptome društvenih bolesti koje je potrebno lečiti... I baš kao što bolest možemo, ponajviše zahvaljujući Žoržu Kangilemu, da razumemo kao inovativno iskustvo za sva živa bića, tako i simptome kulturnih poremećaja u društvu možemo shvatiti ne samo kao indikatore bolesti društvenog života, već i kao putokaze za rešavanje problema, kao uporišne tačke promene.“