Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25000 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Промоција књиге Наша болесна култура! др Радивоја Симоновића

У организацији Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ у петак 18.11.2016. у Српској читаоници „Лаза Костић“ са почетком у 19 часова одржана је промоција књиге Наша болесна култура! коју је приредио Владимир Јерковић од низа текстова које je др Радивој Симоновић објављивао у ванпартијском  листу Глас Народа који је излазио у Сомбору, а био читан широм тадашње државе.                Након упознавања са сепаратом, те представљања заблуда о којима аутор пише, Jерковић је, између осталог, рекао:  „Ми овде имамо прилику читати текст др Радивоја Симоновића човека, ренесансног човека, по великом броју одредница потребних да би неко добио такав епитет, који је о доба када је писао оставио велику заоставштину која је осведочена у различитим пољима његовог рада и друштвене акције... Средиште критике др Симоновића, када пише о неселективном и масовном преузимању и помодарству својих савременика, које превазилази рационалне оквире, јесте то и такво понашање народа. Један, муком и жртвама ослобођен дугог ропства, народ и његово друштво, добија заједнички именилац у новој неслободи, у конзумеристичком сну о којем пише др Симоновић. Сну који није пука куповина, нагомилавање, преузимање стилова и моде, потрошња и употреба, или само поседовање, придодајемо и идентификацију у новом моделу који није аутентичан и који потиче из друге средине, друге културе са различитим историјским и политичим континуитетом. Рекло би се, да Симоновићев народ само жели на пречац у тај бољи свет, жели да прескочи векове разлика и присвоји универзалију потрошачког друштва лишеног важности онога сопственог и самосвојног.“                Познавалац лика и дела др Радивоја Симоновића, др Стојан Бербер, у пригодном излагању, не само да је подсетио на кључна места у биографији овог лекара, него је и указао на ширину и темељност у бављењу различитим активностима, будући да је др Симоновић путовао, писао, бележио, бавио се етнологијом и на тај начин пуно допринео етнографији, нарочито уз неколико хиљада фотографија које је правио путјући по целој тадашњој краљевини. Наравно, др Бербер је оставио нешто простора за реч о односу Лазе Костића и др Симоновића, да би излагање привео крају читањем стихова које је др Симоновић написао посветивиши их песнику.                Др Душан Ристић, осврнуо се на време када је настајала Симоновићева критика, односно како је Ристић у поговору навео, дијагноза културног живота, те подсетио на одређене карактеристике тог времена, на социолошке аспекте Симоновићевог писања да би, између осталог рекао: „Оно што, међутим, представља актуелни позив критике коју налазимо у рукописима др Радивоја Симоновића, јесте позив за преиспитивање културних граница које су данас, баш као и пре скоро једног века када су настајали ови текстови, прилично замагљене. Јер, симптоми болести културног живота нису нестали... То преиспитивање је свакако, увек могуће на темељу традиције и институција“, да би закључио речима да „Ако дијагноза болести коју лекар даје пацијенту представља први корак ка његовом оздрављењу, онда је ова Симоновићева дијагноза културног живота имала за циљ да скрене пажњу на узроке и симптоме друштвених болести које је потребно лечити... И баш као што болест можемо, понајвише захваљујући Жоржу Кангилему, да разумемо као иновативно искуство за сва жива бића, тако и симптоме културних поремећаја у друштву можемо схватити не само као индикаторе болести друштвеног живота, већ и као путоказе за решавање проблема, као упоришне тачке промене.“