Подунавски дани Јаноша Херцега

Градска библиотека Карло Бијелицки приредила је Подунавске дане Јаноша Херцега под покровитељством града Сомбора.

Подунавски дани Јаноша Херцега одржани су 20. и 21. децембра 2017. године, у сали Дечјег одељења Градске библиотеке Карло Бијелицки.
У среду, 20 децембра, првог дана манифестације, приказан је документарни филм Херцег Јанош. Присутнима су се обратили академик Јожеф Ј. Фекете и Золтан Шифлиш, аутор филма.
Другог дана манифестације, након поздравне речи Иње Фирањ и Јожефа Ј. Фекетеа, уследило је уручење књижевне награде Херцег Јанош, за трајно животно дело, Петеру Шинковичу, књижевнику, новинару и публицисти из Сенте. О лауреату и његовом раду говорили су чланови жирија академик Јожеф Ј. Фекете, председник жирија, Иштван Беседеш, књижевник, уредники и издавач и др Иштван Шилинг, универзитски професор у пензији. Затим је уследио наступ сомборског џез бенда The Hatt Matters.
Награда је уметничко дело  академског вајара Петера Мраковића, бронзана статуета коју су излили Миладин и Страхиња Ђаковић, добротвори награде из ЗР Пеле из Сивца.  
Лауреат Петер Шинкович (Sinkovits Péter)

Одлука о Књижевној награди „Херцег Јанош” 2017. г.

Чланови жирија Књижевне награде „Херцег Јанош” (Иштван Беседеш, Јожеф Ј. Фекете ‒ председник, Владимир Јерковић, Горан Малбаша и Иштван Шилинг) једногласно су донели одлуку да награду доделе Петеру Шинковичу (Sinkovits Péter), књижевнику, новинару и публицисти из Сенте. Радио је као новинар у недељнику „Dolgozók”, у дневном листу „Magyar Szó” чији је био и главни и одговорни уредник, уредник области културе, затим десет година дописник из Будимпеште, након пензионисања пише колумне за лист.  
Његов уређивачки и новинарски концепт је увек истицао личну посвећеност књижевности и уметности. Новинарски рад му није дао довољно простора за уметнички рад, али је ипак објављивао збирке поезије, прозном стваралаштву се могао посветити тек након пензионисања и постао плодан прозни стваралац и романописац. 
Објавио је збирке поезије „Mélyrepülés” „Drótsövény” „Határsáv”, „Aragóniai galambok”, и збирку сабраних песама, романе „Vergilius a csatornában” и „Orfeum”, један роман му је пред објављивањем, као и једна књига одабране публицистике.
Његове песме и прозу карактерише себи својствена поетика времена и простора. Све што се догађа са његовим пластично приказаним ликовима, најчешће сажима домаћим читаоцима познате просторе и доживљена времена, као да његови ликови путују кроз неко време сна, као и путници прекоокенског брода из романа „Orfeum”, који остварују своју слободу, или постају таоци времена историје.
Тежиште Шинковичеве лирске и прозне наративе је ипак на ономе што се догађа у души приказаних фигура током њихових свакодневница и тренуцима који мењају њихову судбину: за време људског поимања света и тражења одговора на онтолошка питања. Јер Шинкович – било да је реч о историји, изложености свету, или о међуљудским односима – пише о судбини и питањима личног избора, заправо о Путу којим појединац креће. 
Његова новија публицистика добија специфичну дубину кроз забележена филозофска питања.
А где је та нит која повезује Шинковича са Херцегом? У целом животном делу: бити новинар и бити слободан у том послу, бити књижевник са високим поетским стандардима, препознавање проблема историјског времена („Vergilius a csatornában”) и личне слободе која је ипак кодирана историјом и временом („Orfeum”). 
Јожеф Ј. Фекет