Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25101 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Наша болесна култура! аутора др Радивоја Симоновића

У издању Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ у Сомбору објављена је књига под називом Наша болесна култура! аутора др Радивоја Симоновића. Наиме, реч је о сабраним текстовима које је др Симоновић објављивао у ванпартијском листу Глас народа који је излазио у Сомбору. Др Душан Ристић, социолог са катедре за социологију Филозофског факултета у Новом Саду, обогатио је ово издање својим исцрпним Поговором који почиње речима: „У низу текстова под називом Наша болесна култура који су настајали тридесетих година прошлог века, др Радивој Симоновић се бавио критиком патолошких манифестација културног живота у југословенском друштву између два светска рата.“ Ристић у свом тексту наводи и то да „из ових текстова, јасно је да је аутор био врло упућен у различите области друштвеног живота. Поред информисаности о одређеним друштвеним процесима и њиховим најважнијим елементима, приметан је и ауторов систематичан начин излагања, иако, вероватно, његова намера није била да заснује некакав концепт културе.“ У издању је пре свега  реч о систематској критици различитих друштвених проблема и мањкавости културног живота, односно о покушају аутора да у текстовима укаже на негативне друштвене појаве или како их он назива, болестима културе. Уредник издања Владимир Јерковић у опширнијем Предговору, између осталог пише: „Средиште критике др Симоновића, када пише о неселективном и масовном преузимању и помодарству својих савременика, које превазилази рационалне оквире, јесте то и такво понашање народа. Један, муком и жртвама ослобођен дугог ропства, народ и његово друштво, добија заједнички именилац у новој неслободи, у конзумеристичком сну о којем пише др Симоновић. Сну који није пука куповина, нагомилавање, преузимање стилова и моде, потрошња и употреба, или само поседовање, придодајемо и идентификацију у новом моделу који није аутентичан и који потиче из друге средине, друге културе са различитим историјским и политичим континуитетом. Рекло би се, да Симоновићев народ само жели на пречац у тај бољи свет, жели да прескочи векове разлика и присвоји универзалију потрошачког друштва лишеног важности онога сопственог и самосвојног. Том слободном Симоновићевом народу требају све благодати практичног ума и све најновије цивилизацијске тековине у којима сам тај народ није узео учешћа, већ је само уживалац.“ Др Радивој Симоновић у својим текстовима критикује и образлаже заблуде указујући, и подацима поткрепљујући, своје наводе о томе шта сматра да није добро а када је реч о животу на селу и граду, када је реч о проблему економских категорија и угрожености народа прихватањем одређених модела, или кад пише о мањкавостима образовања и културних трендова, или помаме за свим што долази из Немачке започињајући своје писање чланака насловом Обожавање Немаца и њихове културе и науке. Чланци су објављени у аутентичном облику, а поред наведеног у тексту је дат и краћи опис овог малог конституента историје сомборске периодике која заиста остаје недовољно поручено благо. У тексту преминулог колеге Бранка Јокића знатижељан читалац може сазнати нешто више о Гласу народа, који је излазио у Сомбору од 1928. до 1941. године.