Књижевно вече посвећено Милану Чолићу

У организацији Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ у Сомбору и Jеврејске општине Сомбор приређено је спомен вече преводиоцу Милану Чолићу (Јакир Фелд). На промоцији  се окупљенима обратилa др Драгиња Рамадански, слависта, редовни професор Универзитета у Новом Саду, преводилац и познавалац рада и стваралаштва Чолићевог, која је говорилa и о преводу романа „Мајстор и Маргарита“, који је на нашем језику постао доступан прегалаштвом преминулог преводиоца још шездесетих година прошлог века. 
Вече је осмишњено тако да представља омаж Милану Чолићу, о којем је говорила Габријела Замбо, која је уједно била и модератор вечери, сарадница професорице Рамадански и дипл. филолог за руски језик и књижевност. Гђица Замбо је упознала публику са биографијом Милана Чолића, од рођења у Чешкој, година проведних у логору, будући да је Јеврејин, преко мењања имена након доласка са мајком у Југославију, до вишегодишњег боравка у Геронтолошком центру у Сомбору, и све до смрти јануара месеца прошле године. Социолог, али и најпоузаднији сомборски историчар, г. Милан Војновић, у првом делу излагања говорио је као пријатељ Чолићев, сећао се сусрета и разговора да би потом изнео поједине занимљивости у вези са открићима и везама Чолићевим. 
Скупу се обратила и председница Јеврејске општине Сомбор, гђа Сандра Папо Фишер, будући да је читава заоставштина, и сва лична имовина овог човека, тестаментарно, предата заједници. Гђа Папо Фишер је навела да ће, а након завршетка оставинске расправе, по судском решењу учинти доступним материјал који је остао иза Чолића, онима који буду показали интересовање за садржај онога што је овај преводилац невероватне личне биографије оставио. Поред ових говорника, реч је имао и Владимир Јерковић, који је говорио о свом упознавању са Чолићем, сарадњи, о објављивању књиге Антологија чешких прича у издању наше библиотеке, о незавидном положају преводиоца у нас већ дуже време и најзад, о потреби стварања националне стратегије у вези са превођењем свега већ пропуштеног и свега актуелног, како би се национални интерес сачувао, а читаоцима и истраживачима омогућило да уживају и упознавају  се са остварењима важним за светску културну баштину и науку. 
Јерковић је констатовао, да непостојање плана и системског решења за овај проблем указује на то да би ваљало да највише институције донесу стратегије и учине одлучне кораке ка превазилажењу проблема, који само донекле, у незнатној мери, умањују ентузијасти и ретки случајеви при издавачким кућама, али и да то није најбољи начин како би се према потреби превођења највећих светских остварења у науци, књижевности и култури требало односити, а када је реч о омогућавању приступачности тим значајностима на матерњем језику.