Књига недеље - Индустрија среће Вилијама Дејвиса

Седми  наслов у оквиру акције Књига недеље је Индустрија среће Вилијама Дејвиса из Цлиове едиције Агора. Превела са енглеског Јелена Петровић.

Откако су деведесетих година позитивна психологија и мерење среће почели да прожимају нашу политичку и економску културу, расте нелагода због начина на који политичари и менаџери у привреди усвајају појмове среће и благостања. Постоји опасност да наука окриви појединце за патњу и да им још пропише медицинску терапију, занемарујући контекст који је томе допринео.

Срећа, у својим разноликим формама, више није само пријатан додатак значајнијем послу зарађивања новца или нека измишљотина новог доба коју пласирају они што имају времена да сами пеку хлеб. Као појава која се може измерити, уочити, побољшати, сада је продрла у тврђаву глобалног економског управљања. Ако Светски економски форум може послужити као смерница, што је досад увек био, будућност успешног капитализма зависи од наше способности да се изборимо са стресом, очајањем и болешћу, те да их заменимо опуштањем, срећом и здрављем. Сада постоје и технике, мере и технологије да то омогуће, увлачећи се, притом, у канцеларије, пословна средишта, домаћинства и људско тело.

Све је више корпорација које запошљавају „директоре за срећу“, а Гугл има свог „срећка“, који запослене подсећа на важност активне пажње и емпатије. Стручни консултанти за срећу саветују послодавце како да орасположе запослене, незапослене како да поврате радни елан а, једном приликом у Лондону, и оне који су силом истерани из свог дома како да се емотивно окрену будућности.

Два су битна разлога из којих је наука о срећи почетком XXИ века избила у први план, и оба су социолошке природе. Њима се, као таквима, психолози, менаџери, економисти и неуронаучници који ту науку промовишу никада директно не баве. Први се тиче природе капитализма. Други структурни разлог све већег интересовања за срећу донекле још више забрињава, а тиче се технологије. Научни покушаји да се сазна ко шта осећа или да се тиме манипулише донедавно су се углавном одвијали у формално препознатљивим установама, попут психолошких лабораторија, болница, радних места, фокус група и слично. То више није случај. У јулу 2014. године, Фејсбук је објавио научни рад који је садржао детаљне податке о успешној промени расположења стотина хиљада корисника те друштвене мреже манипулацијом вести које им се достављају.

Индустрија среће Вилијама Дејвиса на Одељењу за одрасле сомборске библиотеке биће изложена од 16 . до 22. априла 2018. године.