Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25000 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Књига недеље - коментари читалаца

Пут у Сарајево - Џон Рол

Заснивајући своју аргументацију на огромној ерудицији, британски историчар Џон Рол је у својим огледима сабраним унутар корица књиге Пут у Сарајево (Београд: ЦЛИО, 2017) убедљиво документовао тенденциозност дела новије историографије (напосе Кристофера Кларка) када је реч о узроцима Првог светског рата, показавши да она свесно занемарује изворе који сведоче о намерама немачког државног врха о „посезању за светском моћи“. Имајући у виду скроман број историјских радова посвећених Првом светском рату који су преведени на српски језик, сматрамо да напор преводиоца Вељка Станића те издавачке куће ЦЛИО заслужује сваку похвалу. Ово тим пре будући да превођење радова водећих светских историчара представља нужан услов за развој српске историографије и њено унапређивање како у тематском тако и у теоријском-методолошком погледу. Коначно, непрестани дијалог различитих историографских традиција води унапређењу историјске културе у целини што би морао бити циљ не само српске већ и сваке модерне историографије. 

                                                                                 Проф. др Михаел Антоловић,  Педагошки факултет у Сомбору

 

                                                                                                   

С вером у неповерење  Иван Крастев

Штиво врхунског интелектуалца, не случајно убројаног међу 100 навећих живих мислилаца, на жалост, нама до сада непознатог, услед и овде присутног жалосног балканског синдрома да су врхунски умови увек пре препознати и признати далеко од сопствене земље.

Штиво које бриткошћу и суштинском анализом демократије не оставља читаоца равнодушним али које не оставља места било каквом оптимизму: демократија је данас еволуирала у сопствену негацију упркос непостојању алтернативе.

Кроз историју људског друштва , у недостатку друштвених поредака, сви предходни су, до сада, рађали обрисе нових поредака у свом лаганом нестајању на историјској равни. Човечанство је очигледно данас суочено са свеприсутним незнањем како и куда даље. Међутим, творци данашњих одлука извесно и не желе ништа да мењају, а незадовољни њима далеко су од могућности да својим утицајем нешто промене.

Замишљена у старој Грчкој као владавина већине у друштву над мањином, демократија данас представља управо супротно искиство: бројчано занемарљива мањина људске популације тобожњим позивом на демократске вредности и уз сурово гажење људских и радничких права инструментима најсуровијег колонијализма израбљује огромну већину.

Под плаштом демократије мултинационалне компаније владају светом, економском израбљивању нових колонија (у Европи ништа мање него у трећем свету), по правилу предходи ,,привлачење страних инвестиција” путем домицилних парламентарних одлука, донетих свакако на демократком принципу, макар формално и наизглед демократском.

Демократски принцип владавине је, по скромном мишљењу читаоца, еволирао у релативно слабо прикривену аутократију, присутни су у већини западних земаља (којима ми за сада извесно безуспешно а можда и безразложно тежимо?) председнички системи владавине, са минорном улогом парламента, у којима још тек формално постоји демократски принцип у одлучивању.

Демократија је стара и уморна, поручује нам врсни аутор ове књиге, а није оставила наследницу, људско друштво полако и готово сигурно клизи у прикривени робовласнички систем, револуције су све редом пропале и нема им назнака у будућности. Круг историје се понавља.

                                                                                                   Милена Вукобратовић, агент осигурања