Књига недеље - коментари читалаца

Привукао ме је наслов.

Али, двоумила сам се да ли да отворим корице те књиге, јер ми се нису топли мајски дани трошили на тешка, озбиљна и сувопарна штива (какво сам претпостављала да је и ово).

Али, опет кажем, привукао ме је наслов.

И отворих корице књиге.

И гле, мислим да је нису могли одштампати ситнијим словима.

Али кад их већ отворих, почех да читам. Не одустајем лако.

И читала сам и читала и читала. Остављала сам је само када сам морала. Привлачила ме је назад као какав добар крими роман чије се стране гутају  не би ли се што пре открило ко је убица.

Моје одушевљење је расло са сваком новом страном. Не само због чињенице колико је комплексно промишљање изнето у њој, нити због ширине анализе која је обухватила филозофију, антропологију, књижевност и уметност, као и бројне мислиоце у протекла два века.

Највише ми се допао језик и стил којим је писана.

Лак и разумљив. На моменте чак лепршав, често духовит и врцав.

Учинио је да су најсложенија питања и теме лако схваћене и још лакше праћене.

А када би неки део изгледао нејасан и тежак (углавном због мог недостатка знања о теми) изнео би духовит, заједљив и забаван пример и све би постало кристално јасно, као да сам одувек то знала, или као да читам Culture for Dummies.

Читање ове књиге било је дивно искуство. И лако, као ћаскање уз кафу или чај.

Сјајна књига и сјајан Тери Иглтон.

                                                                             Татјана Стеванчев,

                                                               Виши архивиста у Историјском Архиву Сомбор