Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25000 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Књига недеље је Млеко и угаљ и кометар читаоца

Двадестпрви  наслов у оквиру акције Књига недеље је Млеко и угаљ Ралфа Ротмана из Kлиове едиције Грал. Превео са немачког Душан Хајдук-Вељковић.

Јунаци романа Млеко и угаљ настоје да се изборе за своје место под сунцем, да нађу пут из тескобног мрака шездесетих. Отац, савесни рудар, који жали за некадашњим животом на селу, мајка која се заљубљује у његовог пријатеља и синови који, сваки на свој начин, покушавају да се отргну претећој несрећи. Тражећи излаз из бесмисла, страха и невоље јунаци романа Млеко и угаљдолазе до спознаје да наше жеље и надања никад не могу надмашити снагу и савршенство судбине.  

Неотклоњиви терет детињства- Аутор: Владимир Вујиновић

 Млеко и угаљ представља прво појављивање на српском језику једног од најугледнијих немачких писаца средње генерације. Ротман пише прозу која се ослања на џојсовску европску традицију, на слободан ток свести, на реченице, покаткад и доста грубе, сирове, лишене било какве сентименталне патетике, хемингвејски хладне у односу на сопствене ликове, али опојне баш због те своје сликовитости, уз помоћ које нам писац јасно и једоставно предочава свет који описује. А то је свет шесдесетих година прошлог века у Рурској области, свет из којег и сам Ротман долази, јер је, као и главни јунак "Млека и угља", који нам се обраћа на један непосредан начин, у првом лицу, и сам одрастао у сиромашној рударској породици, у једној немачкој псеудо-стварности, у којој су видљиве, непријатно огољене све последице послератног немачког индустријског чуда. Детињство главног јунака у таквој радничкој средини, оптерећено је породичном неслогом, одсуством љубави између оца и мајке, болешћу брата, несрећама које погађају његове ближње, тако да се, кроз болна искуства која са собом доноси процес одрастања, свака потрага за нежношћу, свако ослањање на сопствене снове, чине узалуднима. Главни јунак нам о детињству приповеда са дистанце, из времена у којем је већ постао познати писац који путује светом и држи предавања. Као да нам је Ротман желео рећи како је судбину могуће победити, јер се и он сам, из те бесперспективне средине, из мноштва физичких и радничких послова, сморних за сваког уметника у души, а које је током живота морао радити, ипак успео извући и постати оно што је одувек желео - писац. Али, да ли је то баш тако? У "Млеку и угљу", приповедач нам се свог детињства присећа са извесном туробношћу, присећа га се као неотклоњивог терета, а авети малограђанштине са којима се тада борио, као да га никад нису престале прогањати. Можда је све најбоље објашњено кроз Боно, појам који долази из јапанске будистичке школе Сото, чије је манастире у Јапану и сам приповедач "Млека и угља" имао прилике посетити: "Боно је ништа, апсолутно ништа... Прашина која долази у посету."

Коментар читаоца:

Млеко и угаљ - Ралф Ротман

Сазнавати о Немачкој шездесетих година, изазовно је и буди сећање свакога од нас о сопственом одрастању у том времену.

Породица пред првим послератним могућностима. Родитељи имају посао, али ту су и алкохол и површна дружења, невере, пресељења са села у град…или само носталгија. Јер, оно пре је ,,увек лепше,,.

Деца се не сналазе. Нове могућности и пубертетске године чине их врло несигурним. Родитељи као узори, изгубили су се у њиховом схватању. Они желе више слободе, новца, ауте…И губе породицу.

Браћа се растају као обични знанци.

И сигуран сам, да се то десило и нама овде. Са мало више или са мало мање стреса и проблема. У нијансама.

А има и бољих путева и вредности: љубав, пријатељство, породица, подршка, саосећање…

Или једноставно, бити ЧОВЕК.

 

                                                                                                                Иван Пришинг, пензионер