Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25101 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Изложба: Слике времена и догађаја на српском новцу


Изложба је отворена до 28. септембра
Сала Дечјег одељења Градске библиотеке,
 Трг цара Лазара број 3
Организоване посете изложби заинтересоване установе и појединци могу заказати на број телефона 025/431010 радним данима од 8 до 19 сати. 


У петак 1. септембра 2017. године са почетком у 18 часова отворена је изложба Слике времена и догађаја на српском новцу: новац кнежевине и краљевине Србије поводом обележавања манифестације Дани европске баштине.
Наиме, Народна банка Србије је прошле године у ово време заједнички са Градском библиотеком „Карло Бијелицки“ у Сомбору приредила вишедневне радионице за ученике основих школа у Сомбору, Кљајићеву и Бачком Моноштору, када су током те недеље, млади поучавани о историји нашег народа, настанку државности, односно када су путем непосредног контакта запослени у Музеолошком одељењу Народне банке Србије представили Сомборцима ликове, догађаје и знаменитости које нас уче о националној историји, а овековечени су управо на кованицама и новчаницама српског динара.
Ова изложба ауторско је дело Народне банке Србије и Сомбор је трећи град у којем је приказана, смештена је у сали Дечјег одељења Библиотеке и отворена је до 28. септембра. Нарочито је занимљива за ученике школа у нашој општини, али и све друге, попут нумизматичара итд. Организоване посете изложби заинтересоване установе и појединци могу заказати на број телефона 025/431010 радним данима од 8 до 19 сати. 
Пре отварања поставке присутнима се обратио директор библиотеке Владимир Јерковић наводивши да: „Новчанице представљају облик новца, или сурогат, познат под називом папирни новац, који представља својеврсну робу коју је могуће разменити за било коју другу робу или услугу. Новчанице, али и кованице, као средство плаћања представљају, како обрачунску јединицу и вредносну универзалију, тако и средство размене. Разне државе емитенти специфичних валута или новчаних јединица, полажући ексклузивно право на производњу, односно ковање и штампу, одабиром одређених ликовних решења, које ће поред обавезног арапског броја који детерминише вредност апоена представљати друштвено-историјско-културне квалитете, на непосредан и конкретан начин утичу на перцепцију ширег друштвеног и културног контекста којег би требало да представљају особе и објекти приказани на новчаницама и кованицама. Предмет ове изложбе јесу ликови, догађаји и институције приказане на разним апоенима српског динара, као светски признате валуте са припадајућим вредносним и другим маркерима, како у периоду успостављања државности и стварања краљевине тако и у добу настанка Кнежевине Србије.“ Наставивши у свом краћем обраћању Јерковић је указао и на потребу промена изгледа новчаница те пласирао предлог речима: „У циљу јасне стандардизације хијерархије значајних особа из културног, политичког, друштвеног и историјског контигента, али и догађаја и установа које су од значаја за државност и народну традицију, повремено је потребно, чак нужно, сагледати критеријуме за одабир, не ликовних решења, него управо особа и локалитета или објеката који у једној јасно структурисаној форми најбоље представљају елементе државности, нације, културно-географске куриозитете и друге аутентичне специфичности. Новчанице и кованице као симбол духа времена и као сведочанство епоха, дубоко сам убеђен, управо сада заслужују ревизију акуелних ’ликовних решења’ како би се на што утемељенији, објективнији и репрезентативнији начин представиле вредности нашег савременог друштва и при томе донекле, одредио став према прошлости, у ипак турбулентном дискурсу постмодерности из којег је могуће изнедрити нешто вредносно детерминисаније од онога што сада јесте на средствима плаћања која су у оптицају.“
Изложбу је отворио г. Марко Пурић, директор филијале Народне банке Србије за Војводину прочитавши говор о мотивима настанка овакве изложбе, значају читавог наратива, улози новца не просто као средства размене, плаћања и слично, него као медија у комуникацији са другим народима и непосредног приказа духа времена у којем је штампан и кован.