Градска библиотека "КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Краља Петра I 11, 25101 Сомбор, 025/431-011, 025/482-827

Едиција Константин

Градска библиотека Карло Бијелицки у Сомбору покренула је едицију превода са циљем да читаоцима омогући јасно и несметано проучавање и разумевање одређених наслова који никада раније нису превођени на српски језик.У 2014. години, на предлог директора Градске библиотеке Карло Бијелицки у Сомбору, Владимира Јерковића, установљена је Едиција Константин, а прво преведено дело које се налази пред читаоцима јесте Адам Смит и модерна социологија које у оригиналу на енглеском језику слови Adam Smith and Modern Sociology: A Study in the Methodology of the Social Sciences, Albion W. Small, [1907]. Chicago University Press.  Аутор ове књиге је Албион Смол оснивач департмана за социологију, првог у Сједињеним Америчким Државама, који је био велики борац за признавање и утемељење социологије као посебне научне дисциплине у академским студијама на универзитетима. Ова књига представља једно од значајнијих дела Албиона Смола, објављено давне 1907. године, а будући да књига за предмет узима остварења великог филозофа морала и једног од најутицајних мислилаца на пољу економије Адама Смита, односно његова капитална дела Богатсва народа (Истраживање природе и узрока богатства народа) и Теорију моралних осећања, могуће је претпоставити да ће прва књига у новој едицији постићи свој циљ и оправдати уложен труд и добре намере.  Овај превод, не само да представља омаж Албиону Смолу, него доприноси и разумевању дела Адама Смита који важи за једног од неприкосновених мислилаца свих времена, а чије писање представља обавезну литературу на различитим студијским програмима многих универзитета данас. Са друге стране, неспоран је значај Албиона Смола и јасна је потреба да се и на овај начин укаже на овог аутора, који је дао свој непобитан допринос науци социологије. Књигу су превели Атила Сабо и Владимир Јерковић, а поговор је написао проф др Срђан Шљукић редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду, који у поговору, између осталог пише: Пут конституисања једне науке, који врхуни њеним претварањем у дисциплину која се учи на универзитету, веома често није ни једноставан, ни лак. На томе путу могуће су бројне странпутице; он је поплочан многим тешкоћама и препрекама. Лаику све то изгледа једноставно, али они који прате ове проблеме добро знају да је још како било, има и (вероватно) биће пропалих покушаја да се некаква интелектуална делатност претвори у оно што данас зовемо наука. Бити науком представља врсту друштвеног признања, институционализацију нове и до тада спорадичне делатности и отвара широке могућности сазнања на одређеном пољу, уз подршку разноврсних друштвених организација; није исто бити „усамљени стрелац“ и делати у друштвеном склопу, заједно са другима...При томе, ваља свакако знати да друштво ништа не чини само, него се као актери увек (барем у последњој инстанци) појављују појединци. То значи да без агилних појединаца, без оних који су спремни да се, често уз не мала одрицања, посвете друштвеној промоцији будуће науке, није могуће рачунати на коначни успех. Све су науке имале своје, те и такве личности којима дугују свој данашњи статус.  При речи о важности ове књиге Шљукић наводи: У Смоловој књизи о Адаму Смиту, чији је поднаслов „Студија о методологији друштвених наука“, могуће је видети и из ње разумети готово све Смолове ставове које је он иначе заступао, те ово дело треба сматрати посебно значајним. Ту се могу наћи његово гледиште о социологији и њеној улози у друштвеном животу и међу друштвеним наукама, његово поимање методологије, чак и одређени политичко-идеолошки ставови... Главна Смолова намера овде је била да покаже значај и утицај идеја Адама Смита на социологију и њен развој. Одмах на почетку он истиче значај повезаности и међусобне сарадње друштвених наука, сматрајући да је изолована наука у ствари безвредна наука и да је економија без социологије као „граматика без језика“. Смитово главно дело Богатства народа у својој суштини јесте социолошко испитивање у којем је нагласак на економији. Смитова филозофија нипошто не може бити сведена на економију и то је оно што се, у деценијама након његове смрти, потиснуло и заборавило. Питање економских техника тек је четврти њен елемент, док су претходни религија, етика и грађанска права. Кључни концепт Смитове филозофије је морални поредак, стога су у центру његове пажње људи и њихове потребе: циљ производње није гомилање капитала, већ потрошња, тј. задовољавање људских потреба. Са првом књигом из нове едиције превода Градска библиотека Карло Бијелицки намерава пружити свој скроман допринос читалаштву на националном нивоу, будући да у овом случају нуди књигу, до сада не преведену, са тематиком и данас, можда нарочито изражено, актуелном прожету садржајем који је веома занимљив за читање и онима којима економија, филозофија морала или социологија нису предмети већег интересовања. Са овим преводом сомборска библиотека конкурисала је за признање под називом Издавачки подухват године на Новосадском салону књига који ће за који месец бити отворен у Новом Саду, а на којем ће, на посебном штанду, бити представљено свих 26 издања наше библиотеке објављених у протеклих 20 месеци.